SPOJ MAJSTORSTVA I TRADICIJE Sjenički kraj pored čuvenog sira poznat i po ovoj mesnoj prerađevini!
Za pravljenje sjeničkog sudžuka neophodno je da imate majstorske ruke, dugugodišnje iskustvo i da u srcu nosite tradiciju sjeničkog kraja.
Ono što je zanimljivo za ovaj delikates je što samo njegovo ime sudžuk potiče iz turskog jezika i znači kobasica, ali ne bilo kakva, već kobasica od oraha i zgusnutog slatkog vina.
Geografske osobenosti Sjeničko-pešterske visoravni uslovile su način života i privređivanja, sledstveno i način ishrane lokalnog stanovništva. Prostrani pašnjaci omogućila je da ova oblast od davnina postane nadaleko čuvena po gajenju stoke i proizvodnji mlečnih i mesnih proizvoda.
Za proizvodnju sirovine-mesa isključivo se koriste životinje sa Pešterske visoravni, starije od 24 meseca, bez obzira na rasu i pol. Na kvalitet presudno utiče ekstenzivan način uzgoja tokom kojeg povoljni ekološki uslovi Pešterske visoravni dolaze do izražaja.
privatna arhiva
Sjenički sudžuk je goveđa kobasica u obliku potkovice u prirodnom goveđem omotaču koji dobro prianja. Presek je fini ravnomerni mozaik goveđeg mišićnog i masnog tkiva, kompaktan i bez uočivih žilica ili rupica, sočne i čvrste teksture.
Za proizvodnju Sjeničkog sudžuka koristi se goveđe meso I i II kategorije i masnog tkiva u odnosu približno 80:20%. U ukupnoj masi mesa do 30% goveđeg može opciono biti zamenjeno ovčjim mesom. Sjenički sudžuk se priprema dodavanjem samo kuhinjske morske soli, belog luka i malog dodatka crvene aleve paprike.
Formirani sudžuci dime se 7-10 dana na otvorenom ložištu ali bez plamena, korišćenjem suvog bukovog drveta, nakon čega se premeštaju u prostoriju za zrenje. Time je tradicionalan postupak u proizvodnji očuvan u potpunosti. Sudžuk se služi kao meze i predjelo. Najveća potrošnja sjeničkog sudžuka je u zimskim mesecima a naročito u vreme praznika.
(Izvor: Agromedia)
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Starinski recept za najbolji sutlijaš, poslastica uz koju su odrasle generacije: Brzo se pravi, a još brže smaže
Pravi se brzo i lako, a nestaće sa stola odmah.
Komentari(0)