KOGA IMA VIŠE U SRBIJI - ŽENA ILI MUŠKARACA? Objavljeni detaljni podaci, poznato i koliko se rađa dečaka, a koliko devojčica

Lepote Srbije

11:00

Aktuelno 0

Iako se svake godine rodi između dve i tri hiljade dečaka više nego devojčica, ipak broj pripadnica lepšeg pola u odrasloj populaciji uveliko premašuje pripadnike jačeg pola.

beba
Shutterstock

 

Prema podacima RZS u Srbiji živi oko 180.000 žena više nego muškaraca. 

Iako je devojčica prva beba koja je rođena u Beogradu u prvim minutima 2023. godine, u novogodišnjoj noći na svet su brzo stigla i dva dečaka, a ako je suditi prema vitalnim grafikonima Republičkog zakona za statistiku, jači pol biće brojčano nadmoćniji tokom cele kalendarske godine, piše Politika.rs.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Statistika, naime, govori da se svake godine u Srbiji u proseku rodi oko 2.000 dečaka više nego devojčica – u 2021. godini je, primera radi, u matične knjige rođenih u našoj zemlji upisano 30.209 devojčica i 31.971 dečak.

Nacionalna demografska statistika svedoči da se u Srbiji na sto devojčica rađa 105 dečaka, što nas svrstava u zemlju sa „normalnim” odnosom između muških i ženskih beba.

Zakoni biologije, naime, govore da se u svim zemljama sveta na sto devojčica rađa između 104 i 107 dečaka, a ako se ovaj odnos poremeti znači da vlasti određene države žmure na pojavu tzv. selektivnih abortusa, odnosno činjenicu da žene prekidaju trudnoću kada na prenatalnim testovima otkriju da nose devojčicu. Stručnjaci Ujedinjenih nacija izračunali su da bi do 2030. godine moglo da bude rođeno čak 4,7 miliona žena manje, a ako se trend selektivnih abortusa nastavi, do 2100. godine biće rođeno čak 22 miliona žena manje.

Gotovo u svim zemljama regiona odnos između novorođenih dečaka i devojčica u skladu je sa zakonima prirode – sa izuzetkom Albanije, Makedonije i Crne Gore. Vitalna statistika svedoči da se u Albaniji rađa 111,7 dečaka na sto devojčica, u Makedoniji 110,9 dečaka na sto devojčica, na Kosovu dolazi 109,7 dečaka na isti broj devojčica, a u Crnoj Gori rađa se 110 dečaka na sto devojčica. Broj novorođenih dečaka proporcionalno raste od kada je ova bivša članica Savezne republike Jugoslavije dobila nezavisnost – 2003. rođeno je 103 dečaka na sto devojčica, 2011. godine rođeno je 108 dečaka na isti broj devojčica, a poslednjih godina na sto devojčica dolazi čak 110 dečaka. Zbog toga je Centar za ženska prava u Crnoj Gori 2017. godine pokrenuo kampanju „Neželjena” sa namerom da se skrene pažnja javnosti na eliminaciju ženskih fetusa, a peticiju kojom se od vlasti zahteva zabrana selektivnih abortusa do sada je potpisalo više od 6.000 osoba.

I u zemljama Bliskog i Dalekog istoka rađa se dva do tri puta više dečaka nego devojčica. Tako se, primera radi, u Kataru rađa 326 dečaka na sto devojčica, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima na 234 muške bebe dolazi sto ženskih, dok se u Bahreinu rađa 164 dečaka na sto devojčica. Zvaničnici Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) više od jedne decenije upozoravaju na činjenicu da se u mnogim bliskoistočnim zemljama vrši selekcija pola deteta pre rođenja, a kao posledica selektivnih abortusa u zemljama južne, istočne i centralne Azije „nedostaje” više od sto miliona devojčica.

Međutim, iako Srbija spada u zemlje sa normalnim odnosom novorođenih dečaka i devojčica, jer se u našoj zemlji svake godine rodi između dve i tri hiljade dečaka više nego devojčica, broj žena u odrasloj populaciji uveliko premašuje broj pripadnika jačeg pola – podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da u Srbiji živi oko 180.000 žena i devojaka više nego muškaraca.

Brojke govore da su muškarci u brojčanoj „prednosti” do 39 godine života, a onda njihov broj počinje da opada – pedesetogodišnjih žena ima hiljadu više nego muškaraca, u šezdesetim je broj dama veći za oko 4.000, a u sedamdesetim čak za deset hiljada. I osamdesetogodišnjakinje su u brojčanoj prednosti od 9.000 u odnosu na svoje vršnjake. Ako bismo analizirali uzroke ove paradoksalne vitalne statistike, mogli bismo pretpostaviti da majka priroda ima maćehinski odnos prema muškom rodu.

Oni žive kraće, češće obolevaju, češće dižu ruku na sebe, više konzumiraju alkohol i psihoaktivne supstance, zbog čega su i češće vinovnici nasilja i saobraćajnih nesreća. Kada se tome doda da muškarci rade teže i opasnije poslove i ređe idu kod lekara, ne treba da čudi da oni žive čak pet godina kraće od žena.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Povratak na selo

NAJBOLJA ODLUKA ZA STEFANA Kupio kuću u Kukićima za 10.000 evra, pa pokrenuo sopstveni biznis sa strugarom!

Aktuelno

17:00

21 maj, 2024

Čačak - Sve je više mladih koji se odlučuju da ostanu ili da se vrate da žive na selu, naročito u onima koji imaju dobru infrastrukturnu povezanost sa obližnjim gradovima. Bračni par Jovanović, Stefan i njegova supruga jedni su od onih koji su svetla velikog grada menjali za život u mirnim Kukćima nadomak Čačka. Preko javnog konkursa Ministarstva za brigu o selu dobili su 10.000 evra bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Mnogi vozači greše: Znate li koji migavac se pali prilikom ulaska u kružni tok?

Mnogi vozači greše: Znate li koji migavac se pali prilikom ulaska u kružni tok?

Aktuelno

19:00

17 maj, 2024

Kako se vozi u kružnom toku? Ko ima prednost u kružnom toku? Šta ako ulazni put ima jednu traku, kružni tok tri, a izlazni put dve trake? Da li onaj u unutrašnjoj traci kružnog toka ima prednost u odnosu na onoga u srednjoj ili spoljašnjoj traci kružnog toga, ima li pravo da ga „iseče“ i izađe gde poželi? I da li se, i zašto, daje migavac na kružnom toku? Većina vozača to ne radi.

Komentari(0)

Loading