Koledarski dani, 25. decembar kod starih Slovena i momenat kad je badnjak prihvaćen od strane crkve
Naš stari, prethrišćanski, Božić bio je u vreme zimske kratkodnevnice, odnosno dan kasnije kada se rađa novo Sunce, mali bog – Božić – Svarožić.
Dan pre Božića praznovao se slično kao i danas, naši preci obeležavali su Badnji dan, Badnje veče ili jednostavno Koledo.
Na Badnje veče završavali su se Koledarski dani. Po nekim verovanjima, zimska kratkodnevnica je u isto vreme i praznik Koleda, dan kada stari Koledo umire, a rađa se Kupalo i najavljuje svoj period koji traje 6 meseci. Kupalo i Koledo su braća, dele godinu na dva dela. Kada jedan umire drugi se rađa i tako neprestano u krug podržavajući kruženje prirode u jednogodišnjem periodu.
Shutterstock
Što se tiče kratkodnevnice i hrišćanskog Božića, treba spomenuti i to da je Crkva 25. decembar (koledar) kao datum slavljenja Božića usvojila u 4. veku u Rimu želeći da potisne „paganski“ praznik (Natalis Solis Invicti) slavljenja rođenja Sunca.
U celoj staroj, prethrišćanskoj, Evropi zimska kratkodnevnica i dan rođenja Sunca obeležavali su se praznično. Kod Kelta, recimo, ovaj dan označava smrt sunčanog boga i njegov odlazak u podzemni svet. Dan posle kratkodnevnice bog Sunce se ponovo rađa jer je prikupio svoje snage u zemljama besmrtnih. U nordijskoj mitologiji bog Baldur koji predstavlja samo Sunce biva ubijen na zimsku kratkodnevnicu i odlazi u podzemni svet. Ipak, noć i tama su pobeđeni od strane sunčanog boga koji se ponovo rađa u liku Valija.
Većina običaja vezanih za Badnji dan i Badnje veče imaju prethrišćansko poreklo, mada je Crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju.
Shutterstock
Za badnjak se seče hrast, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo jer je posvećen Perunu - bogu gromovniku. Crkva se teško mirila sa starim narodnim obredima ali je na kraju mnogo toga moralo biti prihvaćeno, između ostalog i paljenje badnjaka. Ipak, i danas je ostala zapamćena popovska izreka koja svedoči o velikoj odbojnosti prema pravim narodnim običajima:
„Da je svaki dan Božić, ne bi bilo duba vražijega.“ (Sav hrast bi bio posečen)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Posadite borovnice na terasi na ovaj način: Od maja do avgusta berite sočne, domaće proizvode koji su čisto zdravlje
Borovnice posađene na terasi osim što su dekorativne, one su i izuzetno sočne i lepo uspevaju
Sutra slavimo Svetog Haralampija: U narodu ga zovu "gospodar svih bolesti", evo šta treba da se uradi za zdravlje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju dan posvećen Svetom sveštenomučeniku Haralampiju, u narodu poznatom i kao "gospodar svih bolesti"
Sutra su ZIMSKE ZADUŠNICE: Sveštenik otkriva šta nikako ne treba raditi - ovo je strogo zabranjeno
Srpska pravoslavna crkva i vernici ove subote obeležavaju zadušnice, a običaj nalaže da se izađe na groblje, očisti grobno mesto i upale sveće
Uzmite šaku ovog semenja i bacite po bašti: U aprilu će vas sačekati raskošni cvetovi kojima niko neće moći odoleti
Lepo vreme nas tera da razmišljamo o proleću, iako ono neće doći još za nekoliko meseci
Zašto nikako ne smemo na groblje da nosimo plastično cveće na zadušnice: Sveštenik Popović objašnjava pravila ponašanja
Otac Predrag Popović nas upućuje u pravila ponašanja tokom zimskih zadušnica
Komentari(0)