Koledarski dani, 25. decembar kod starih Slovena i momenat kad je badnjak prihvaćen od strane crkve
Naš stari, prethrišćanski, Božić bio je u vreme zimske kratkodnevnice, odnosno dan kasnije kada se rađa novo Sunce, mali bog – Božić – Svarožić.
Dan pre Božića praznovao se slično kao i danas, naši preci obeležavali su Badnji dan, Badnje veče ili jednostavno Koledo.
Na Badnje veče završavali su se Koledarski dani. Po nekim verovanjima, zimska kratkodnevnica je u isto vreme i praznik Koleda, dan kada stari Koledo umire, a rađa se Kupalo i najavljuje svoj period koji traje 6 meseci. Kupalo i Koledo su braća, dele godinu na dva dela. Kada jedan umire drugi se rađa i tako neprestano u krug podržavajući kruženje prirode u jednogodišnjem periodu.
Shutterstock
Što se tiče kratkodnevnice i hrišćanskog Božića, treba spomenuti i to da je Crkva 25. decembar (koledar) kao datum slavljenja Božića usvojila u 4. veku u Rimu želeći da potisne „paganski“ praznik (Natalis Solis Invicti) slavljenja rođenja Sunca.
U celoj staroj, prethrišćanskoj, Evropi zimska kratkodnevnica i dan rođenja Sunca obeležavali su se praznično. Kod Kelta, recimo, ovaj dan označava smrt sunčanog boga i njegov odlazak u podzemni svet. Dan posle kratkodnevnice bog Sunce se ponovo rađa jer je prikupio svoje snage u zemljama besmrtnih. U nordijskoj mitologiji bog Baldur koji predstavlja samo Sunce biva ubijen na zimsku kratkodnevnicu i odlazi u podzemni svet. Ipak, noć i tama su pobeđeni od strane sunčanog boga koji se ponovo rađa u liku Valija.
Većina običaja vezanih za Badnji dan i Badnje veče imaju prethrišćansko poreklo, mada je Crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju.
Shutterstock
Za badnjak se seče hrast, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo jer je posvećen Perunu - bogu gromovniku. Crkva se teško mirila sa starim narodnim obredima ali je na kraju mnogo toga moralo biti prihvaćeno, između ostalog i paljenje badnjaka. Ipak, i danas je ostala zapamćena popovska izreka koja svedoči o velikoj odbojnosti prema pravim narodnim običajima:
„Da je svaki dan Božić, ne bi bilo duba vražijega.“ (Sav hrast bi bio posečen)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Obožavaju tamo da se kriju: Ovo je prvo mesto u kući gde bi trebalo proveriti ima li zmija
Osim retkih entuzijasta koji ih drže kao kućne ljubimce, skoro niko ne želi zmiju u svom domu. Nažalost, za mnoge ljude ovo postaje sve češći problem, posebno kako se klimatske promene produžavaju i intenziviraju sezona zmija. Zmije su sklonije da traže hranu, vodu i sklonište – uključujući i ljudske domove, piše Best Life.
Obožava direktno sunce, a skoro da ne morate da se bavite njom: Ako pratite naše savete, sunčica će vam bujati celo leto
Tražite biljku koja će podneti julske vrućine i izgledati prelepo, a ne morate mnogo da se bavite njom? Gazanija, poznata i kao sunčica, idealna je za terase i balkone, a cvetovi joj izgledaju kao mali suncokreti.
Danas slavimo Svetog Julijana Tarsijskog: Narodno verovanje nalaže da se teraju demoni iz ljudi
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava svetog mučenika Julijana Tarsijskog.
1 kilogram košta više od milion dinara: Evo kako sami da uzgojite najskuplji začin na svetu
Šafran je najskuplja namirnica na svetu
Danas je Sveti Metodije: Verovanja kaže da se za jedno treba pripremiti
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava svetog sveštenomučenika Metodija.
Komentari(0)