Koledarski dani, 25. decembar kod starih Slovena i momenat kad je badnjak prihvaćen od strane crkve
Naš stari, prethrišćanski, Božić bio je u vreme zimske kratkodnevnice, odnosno dan kasnije kada se rađa novo Sunce, mali bog – Božić – Svarožić.
Dan pre Božića praznovao se slično kao i danas, naši preci obeležavali su Badnji dan, Badnje veče ili jednostavno Koledo.
Na Badnje veče završavali su se Koledarski dani. Po nekim verovanjima, zimska kratkodnevnica je u isto vreme i praznik Koleda, dan kada stari Koledo umire, a rađa se Kupalo i najavljuje svoj period koji traje 6 meseci. Kupalo i Koledo su braća, dele godinu na dva dela. Kada jedan umire drugi se rađa i tako neprestano u krug podržavajući kruženje prirode u jednogodišnjem periodu.
Shutterstock
Što se tiče kratkodnevnice i hrišćanskog Božića, treba spomenuti i to da je Crkva 25. decembar (koledar) kao datum slavljenja Božića usvojila u 4. veku u Rimu želeći da potisne „paganski“ praznik (Natalis Solis Invicti) slavljenja rođenja Sunca.
U celoj staroj, prethrišćanskoj, Evropi zimska kratkodnevnica i dan rođenja Sunca obeležavali su se praznično. Kod Kelta, recimo, ovaj dan označava smrt sunčanog boga i njegov odlazak u podzemni svet. Dan posle kratkodnevnice bog Sunce se ponovo rađa jer je prikupio svoje snage u zemljama besmrtnih. U nordijskoj mitologiji bog Baldur koji predstavlja samo Sunce biva ubijen na zimsku kratkodnevnicu i odlazi u podzemni svet. Ipak, noć i tama su pobeđeni od strane sunčanog boga koji se ponovo rađa u liku Valija.
Većina običaja vezanih za Badnji dan i Badnje veče imaju prethrišćansko poreklo, mada je Crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju.
Shutterstock
Za badnjak se seče hrast, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo jer je posvećen Perunu - bogu gromovniku. Crkva se teško mirila sa starim narodnim obredima ali je na kraju mnogo toga moralo biti prihvaćeno, između ostalog i paljenje badnjaka. Ipak, i danas je ostala zapamćena popovska izreka koja svedoči o velikoj odbojnosti prema pravim narodnim običajima:
„Da je svaki dan Božić, ne bi bilo duba vražijega.“ (Sav hrast bi bio posečen)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
OVE SUBOTE SLAVIMO VRBICU ILI LAZAREVU SUBOTU: Svaka majka treba da uradi JEDNU VAŽNU STVAR
U subotu nas čeka jedan lep praznik - Lazareva subota ili Vrbica, a kod nas ima mnogo običaja posvećenih ovom prazniku
SVE JE UNIŠTENO Aprilski mraz napravio katastrofu, pitanje je da li će biti za rakiju
Prijepolje - Noćnu moru svakog voćara ovog proleća na svojoj koži osetio je Miroslav Puškić iz Prijepolja. Godinama unazad on ima plantaže jabuka i šljiva u koje ulaže velika sredstva i vodi računa o svakom stablu i svakom plodu, ipak priroda je ovog aprila ipak bila jača i aprilski mraz već sad je potpuno desetkovao rod šljiva.
PREDIVNO Najlepše prirodne boje za USKRŠNJA JAJA, vino, kurkuma i hibiskus, oduševiće vas
Prirodne boje su sve više popularne za farbanje jaja, tako da su ovo odlična rešenja ako ne želite da koristite kupovne boje za jaja.
OVAKO SE NEGUJE NAJLEPŠI PROLEĆNI CVET: Uspeva čak i početnicima, a verovanje kaže da privlači veliku sreću!
Ukrasna detelina je najlepši detalj svakog balkona i dvorišta
ŠTA AKO SE SLUČAJNO OMRSIM U VASKRŠNJEM POSTU? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva i koja "greška" je veća
Mnogi ljudi poste samo prvu i poslednju nedelju. Da li je to u redu?
Komentari(0)