NJEGOŠ IZ PRIJEPOLJA PRONAŠAO LJUBAV SVOG ŽIVOTA Devojke kad me vide sa motikom i frezom, odmah beže, ovako je pričao kralj paprike, ali sada je sve drugačije
Čitava Srbija čula je za poštenog i dobrog Njegoša Stojadinovića, nekrunisanog kralja paprike iz Prijepolja i majstora za brezove metle, koji i tokom zimskih dana dok nema radova u njivi nađe način da zaradi.
. Jedino što je nedostajalo ovom domaćinu jeste supruga, sa kojom bi podelio lepe ali i teške trenutke.
„Devojke kad me vide ovako sa motikom, frezom i traktorom ne pada im napamet da sa mnom izađu. Današnje devojke žele provod i uživanje, ali ne može da se uživa ako se ne radi. Ovo ništa nije strašno, poljoprivreda je posao koji ja volim da radim, tačno je budem često i prašnjav i blatnjav, ali sam svoj gazda - ranije za RINU rekao je Njegoš.
Međutim, kraj ove godine za njega je doneo veliku promenu jer je ovoj vredni dečko našao svoju srodnu dušu, pisanje u njemu u medijima i društvene mreže učinile su da svoju buduću suprugu pronađe 300 kilometara daleko od Prijepolja, čak u Surčinu.
Možda vas zanima:
KO VOLI DA SPREMA ZIMNICU NEK' IZVOLI Paprika u dolini Lima rodila kao nikada ranije (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Možda vas zanima:
KO VOLI DA SPREMA ZIMNICU NEK' IZVOLI Paprika u dolini Lima rodila kao nikada ranije (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Možda vas zanima:
KO VOLI DA SPREMA ZIMNICU NEK' IZVOLI Paprika u dolini Lima rodila kao nikada ranije (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Rina
Možda vas zanima:
KO VOLI DA SPREMA ZIMNICU NEK' IZVOLI Paprika u dolini Lima rodila kao nikada ranije (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Možda vas zanima:
KO VOLI DA SPREMA ZIMNICU NEK' IZVOLI Paprika u dolini Lima rodila kao nikada ranije (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Možda vas zanima:
KO VOLI DA SPREMA ZIMNICU NEK' IZVOLI Paprika u dolini Lima rodila kao nikada ranije (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Možda vas zanima:
KO VOLI DA SPREMA ZIMNICU NEK' IZVOLI Paprika u dolini Lima rodila kao nikada ranije (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Možda vas zanima:
KO VOLI DA SPREMA ZIMNICU NEK' IZVOLI Paprika u dolini Lima rodila kao nikada ranije (FOTO/VIDEO)
Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
- Videla je moje objave na fejbuku, da se bavim poljoprivrednom i odlučila se na taj prvi korak. Razmenili smo nekoliko poruka a zatim i brojeve telefona, sve de odigralo brzo. Nakon prvog susreta odmah smo shvatili da težimo ka istim ciljevima, stvaranju porodice. Bila je to ljubav na prvi pogled - kazao je Njegoš.
Zahvaljujući njemu, urbani gradski život Jelena je odlučila da promeni. Reka Lim i padine Zlatara bili su dovoljni razlozi koji će je odvući u miran život sa svojim saputnikom.
- Jako sam srećna što sam ga upoznala, ja sam osoba koja voli miran život, prirodu i čist vazduh. Njegoš me osvojio svojom jednostavnošću, poštenjem i šarmom. Iskren je i dobar čovek, pažljiv.. sve ono što bi jedna žena mogla da poželi - kazala je Jelena.
Rina
Prijepoljski kralj paprika kaže, da ne želi gubiti vreme i da sada kada je našao svoju saputnicu želi to i zvanično obelodani.
- Sada smo jako srećni, i verujem u ljubav na prvi pogled. Nećemo dugo čekati, nakon što se zbliže naše dve porodice, odmah nakon Nove godine stajemo na ludi kamen i krećemo u zajednički život - zaključuje Njegoš.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ako vam biljke ne uspevaju u saksijama, sigurno pravite jednu grešku: Stručnjak za baštu otkriva gde je problem i šta činiti
Stručnjak za baštu otkriva gde ljudi greše sa biljkama u saksiji i šta činiti kako bi opstale.
Danas su sveti mučenici Leontije, Ipatije i Teodul: Obavezno izgovorite ove reči da bi vas pratila dobra sreća tokom godine
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Leontija, Ipatija i Teodula.
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni: Otporne su na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Evo 6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni, a pri tom su otporne na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Kako je knez Lazar "pobedio" Boga Vida i preuzeo Vidovdan samo za sebe: Zbog ovog se kaže "kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine"
Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Komentari(0)