ZAPADNA SRBIJA JE PRESTONICA HELJDE Organske žitarice sa Zlatara koje svi obožavaju, uskoro ih čeka izvor u inostranstvo (FOTO)

Lepote Srbije

14:00

Aktuelno 0

Zlatar poslednjih godina postaje sve atraktivnija turistička lokacija, nadaleko su poznati sir i krompir iz ovog kraja, ali ova planina ima veliki potencijal i za uzgoj organiskih žitarica poput heljde, raži, spelte, raži, ovva i golozrnog ječma.

ZAPADNA SRBIJA JE PRESTONICA HELJDE Organske žitarice sa Zlatara koje svi obožavaju, uskoro ih čeka izvor u inostranstvo (FOTO)
Foto: Rina

 

Analize koje su prethodnih nekoliko godina obavili ovlašćeni instituti za prehrambenu tehnologiju pokazuju da je heljda proizvedena u novovaroškom kraju organskog porekla i da crno zrno zadovoljava sve propisane kriterijume, pa bi lako mogla i u izvoz.

- Prednost ovoga kraja je što se velika prostranstva mogu odmah koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na proizvodnju na ekološkim osnovama - kaže agronom Jekoslav Purić. 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Upravo zbog toga zlatarski kraj se može nazvati prestonicom heljde u zapadnoj Srbiji. U tome prednjače sela Radijevići i susedni Кomarani, gde se na desetinama hektara plodnog zemljišta gaji i dalje na organski način ova žitarica. Bez bilo kakve primene zaštitnih hemijskih sredstava, na preko hiljadu metara nadmorske visine, gde vlada surova klima, jedino je i moguća njena intezivna proizvodnja. 

ZAPADNA SRBIJA JE PRESTONICA HELJDE Organske žitarice sa Zlatara koje svi obožavaju, uskoro ih čeka izvor u inostranstvo (FOTO) Foto: Rina
 

- Pre dve i po decenije kada sam počinjao sa proizvodnjom, pod heljdom je bilo oko dva hektara, da bi 2004. godine sa zasejanih 4,5 hektara zvanično bio najveći proizvođač ove žitarice u Srbiji. Poslednjih nekoliko godina heljdu sejem na preko 20 hektara, a na približno istoj površini gajim i speltu. U pitanju je čisto organska proizvodnja - dodaje Purić.

Proizvodnji heljde, pored Purića, vratili su se i drugi u planinskim predelima novovaroškog kraja, pa se njenim uzgojom, uglavnom na usitnjenim parcelama bavi stotinjak poljoprivrednika na padinama Murtenice, Javora i Bosanja. Poznavaoci smatraju heljdu nezamenljivom među zdravim namernicama. Popularna je kao zdrava hrana zbog visokog udela proteina, a mnogi je smtaraju i prirodnim lekom za kojim vlada velika potražnja.

ZAPADNA SRBIJA JE PRESTONICA HELJDE Organske žitarice sa Zlatara koje svi obožavaju, uskoro ih čeka izvor u inostranstvo (FOTO) Foto: Rina
 

- Srbija uvozi velike količine heljde jer domaća proizvodnja ne može da podmiri sve potrebe. A ne bi moralo da bude tako baš zbog njene široke primene i sigurnog plasmana - navodi Purić.

Ove jeseni prinosi heljde kreću se oko 1,5 tona zrna po hektaru. Uprkos tome, što su prinosi generalno niski poljoprivrednici kažu da je isplativa za sadnju jer se slabiji rod nadomešćuje dobrom cenom brašna.

Ako je verovati legendama koje se prepričavaju u novovaroškom kraju, heljda je pre desetak vekova, čudnim putevima iz Azije stigla na ove prostore i od tada se, kako tvrde žitelji sela podno Zlatara, u načinu njenog uzgoja gotovo ništa nije promenilo do danas.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Mnogi vozači greše: Znate li koji migavac se pali prilikom ulaska u kružni tok?

Mnogi vozači greše: Znate li koji migavac se pali prilikom ulaska u kružni tok?

Aktuelno

19:00

17 maj, 2024

Kako se vozi u kružnom toku? Ko ima prednost u kružnom toku? Šta ako ulazni put ima jednu traku, kružni tok tri, a izlazni put dve trake? Da li onaj u unutrašnjoj traci kružnog toka ima prednost u odnosu na onoga u srednjoj ili spoljašnjoj traci kružnog toga, ima li pravo da ga „iseče“ i izađe gde poželi? I da li se, i zašto, daje migavac na kružnom toku? Većina vozača to ne radi.

Čačak

Nakon pola veka čekanja konačno dočekali rekonstrukciju ulice: Spas za 80 kuća u čačanskom naselju Ljubić, dvorišta i podrumi često su im bila pod vodom (FOTO)

Aktuelno

17:00

17 maj, 2024

Nakon skoro pola veka čekanja stanovnci ulice Savkovića kosa u čačanskom naselju Ljubić konačno su dočekali rekonstrukuciju prilaznog puta do njihovih kuća. Potpuno nova infrastruktura rešiće i dugogodišnji problem plavljenja dvorišta za oko 80 domaćinstava koja se ovde nalaze. Zoran Aćimović koji živi u Savkovića kosi, objašnjava da je ova rekonstrukcija od ogromnog značaja za sve meštane, jer su se mnoga domaćinstva nalazila ispod nivoa saobraćajnice, i uvek su nakon veliki kiša plavila dvorišta i podrumi.

Komentari(0)

Loading