Koliki greh prave ljudi koji poste, a psuju? "Ako vas obuzme razdražljivost, evo šta treba da radite da ne opsujete"

15:00

Aktuelno 0

Crkva uči da reči koje izgovaramo odražavaju stanje našeg srca. Jezik je dar od Boga, sredstvo za slavljenje njegovog imena i prenošenje ljubavi, istine i dobrote

sveće
Shutterstock

Kad postite, stalno vam se serviraju različita iskušenja kojima treba odoleti.

Čovek treba veoma pažljivo da se odnosi prema svojim rečima, zato je u Svetom Pismu dat savet razdražljivim ljudima: "Ako vas obuzima razdraženost trudite se da govorite sporije koliko god možete."

Iguman Nektarije (Morozov):

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Reč je univerzalni instrument koji nam je dat da komuniciramo sa ljudima, ali mi se i molimo Bogu služeći se rečima. Postoji, naravno, i takva molitva, kako kaže svetitelj Teofan Zatvornik, kada se mi ne molimo rečima, već osećajem, nekom mišlju, koja se nije oblikovala u reč. Ali se najčešće mi ipak obraćamo Bogu rečima. Kada čovek koristi taj dar reči toliko nerazumno i nemarno da dozvoljava sebi da izgovara gnevne reči, to je i nelogično, i neprirodno, jer, kako pokazuje apostol Jakov ne može: "iz istog izvora teći slatko i gorko" (sr.: Jak. 3: 11–12). Ne može čovek istim ustima i da slavi Boga, i da huli nekoga.

Koliki greh prave ljudi koji poste, a psuju? ATA Images
 

Kada čovek psuje on vređa ne samo svoja usta, koliko svoje srce i posle biva veoma teško istinski se obratiti Bogu.

Protojerej Sergije Pravdoljubov:

Reči nisu neutralne. One su povezane sa svetom koji nas okružuje. Za razliku od životinja koje su u drevnosti nazivali nemuštim, čovek poseduje najveći dar reči, razumnosti. On može da slavi jezikom Boga, a može da izgrdi nekoga ili da ga prokune. Možemo da izgovorimo jednostavne reči: „Ne znam ovoga Čoveka“, – i da se odreknemo Boga. A možemo i da kažemo: „Ja sam veran Bogu sve do smrti!“ – i da postanemo mučenici.

Ružne reči koje koriste mnogi ljudi su zapravo eufemizmi, to jest reči čiji smisao nije izražen do kraja, to su samo aluzije, polunazivi. A otvoreno, neprikriveno psovanje je strašno i užasno.

Protojerej Maksim Kozlov:

Greh skrnavljenja rečima je, po mom mišljenju, strašan jer tako činimo greh odvajanja od Hrista. Ova odlika je, po rečima prepodobnog Jovana Damaskina, sposobnost govora. U skladu sa tim neprijatelj ljudskog roda najviše želi da izopači u čoveku to kroz šta čovek postaje podoban Bogu. Da izopači ljubav, da izopači čistotu, jednostavnost duše. On stremi da izopači dar reči, kojim se razlikujemo od svih drugih vidljivih stvorenja. I borba protiv psovanja nije borba protiv štetne navike. To je borba za to da ostanemo hrišćani.

Koliki greh prave ljudi koji poste, a psuju? ATA Images
 

Protojerej Oleg Stenjajev:

U Svetom Pismu piše da se treba bojati praznih reči, treba se plašiti rđavih reči. Tako, u Poslanici Efešanima apostol Pavle piše: «Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. I ne žalostite Svetog Duha Božijega, Kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja» (Ef. 4: 29–30).

Kako je napisano u Poslanici apostola Jakova: «Ako neko u reči ne greši taj je savršen čovek, moćan je zauzdati i sve telo» (sr.: Jak. 3: 2). Kako je rečeno u Poslanici apostola Jakova: kada čovek sporije govori lakše mu je da kontroliše reči koje upotrebljava. On će moći da izbegava prazne i rđave reči, klevetničke izjave.

Mi smo dužni da kontrolišemo svoje reči koliko je to moguće. Čak i kada prekoravamo ljude treba jasno da razumemo koji je naš cilj. Da li želimo da pomognemo čoveku? Ili želimo da ga osramotimo ili čak i da ga upropastimo? Nama je zapoveđeno da ne treba da razobličavamo grešnika, ako u istom trenutku nemamo reči ispravljenja za tog čoveka. To je ono što uvek treba da imamo na umu.

Protojerej Aleksandar Kuzin:

Skvernoslovlje je posledica obuzimanja srca nečistim strastima, «jer od suviška srca usta govore» (Mt. 12: 34). Dešava se da se načelno dobar čovek nađe u sredini kojom vlada skvernoslovlje – u vojsci, na gradilištu i sl. Treba se truditi i odoleti iskušenju. Ako si se pokolebao i ustupio iskušenju, pokaj se. Ako se ne predaješ, već nosiš svoj krst i ispovedaš Hrista –Bog ti pomogao.

sveće Shutterstock
 

Protojerej Pavle Gumerov:

Psovanje je veliki greh. I ne samo psovanje već i svaka gruba, pogrdna reč. Apostol Pavle kaže: «Nikakva rđava reč da ne izlazi iz utsa vaših» (Ef. 4: 29). Apsolutno je nedopustljivo da svoj govor uprlja psovkama svaki savesni čovek, a ne samo hrišćanin.

Ne sme se lakomisleno odnositi prema pogrdnim rečima. To uvek predstavlja povredu osećanja drugog čoveka, a kada neko hoće da uvredi drugog, on vređa nešto što je za njega sveto. A dve najsvetije stvari za svakog od nas su vera i majka. Vređanje vere se kod nas sada kažnjava po zakonu. Ali ti ozbiljno ponižavaš čoveka i vređanjem njegove majke.

Zašto je psovanje za hrišćanina ozbiljan greh?

Zato što je koren psovanja, kako, naprimer, piše episkop Varnava (Beljajev), u paganskom falusnom kultu. Ovaj kult poklonjenja raznoraznim gadostima je bio prisutan kod mnogih paganskih naroda. Tako da ako čovek izgovara ove reči čak bez namere da nekoga uvredi, samo da bi nešto rekao, on ne samo što vređa majku tog čoveka, kom se obraća, već, kao što su govorili naši preci, on vređa Bogorodicu i našu zemlju – to su tri uvrede odjednom. Dakle, onaj koji psuje hteo ne hteo čita paganske bajalice falusnog kulta. Taj kult je vezan za pagansko poklonjenje silama plodnosti i bio je praćen različitim nepristojnostima. On je bio prisutan kod svih pagansih naroda – u slovenskom paganstvu takođe. Taj kult i sada praktikuju različiti neopagani dok skaču oko falusnog stuba. Tako da psujući mi učestvujemo u paganskom prizivanju nečiste sile.

Psujući ti se kao hrišćanin odričeš vere i služiš različitim nečistim paklenim bićima. To je veoma strašna stvar.

sveće Shutterstock
 

Veoma je teško čoveku da se izbavi od navike da psuje. To je strast, istrajna grešna zavisnost. Jedan vojnik je dao veoma dobar savet, a između vojnih lica je, nažalost, ova strast veoma rasprostranjena. Ovako je on govorio: „Tokom dana sam se trudio da primetim koliko puta sam psovao, a kada sam dolazio uveče u kasarnu, za svaku psovku sam pravio 10 molitvenih poklona. I kada napraviš 100 poklona sledeći put ti ne dođe da opsuješ“. Eto kako je čovek sam sebe ispravljao. Meni se čini da je vrlo efikasno kada neko sam primećuje svoj greh i posle hoće sam sebe da kazni zbog njega. Naravno da je teško primetiti sve te prestupe; možda je potrebna neka beležnica, pa da se tamo beleži koliko puta čovek nije uspeo da se suzdrži od psovanja. Ali savet mi izgleda kao veoma dobar.

Psovanje je antimolitva, to je žrtva sotoni u suštini. Jedanput sam rekao jednom psovaču: „Eto ti možeš satima da psuješ i ne osećaš pri tome nikakve teškoće da izgovoriš te reči. A pokušaj bar jedan minut da govoriš: „Gospodi, pomiluj!“ Dve reči, samo jedan minut!“ I on nije mogao. On se naljutio i još me je i opsovao posle toga. Eto kakav je to tužan eksperiment bio. Zamoli čoveka da se pomoli samo par minuta umesto da psuje, barem kao opkladu. Neće moći da izgovori čai i kratku Isusovu molitvu. On će se naljutiti, a možda započeti i tuču.

Nemoguće je psovati i moliti se.

Skvernoslovlje je strašno jer tako čovek potpada pod đavolsku obuzetost. Izgovarajući ružne i hulne reči on postaje instrument i glas đavola. Jedan filozof je rekao da mi postajemo to što jedemo i postajemo to što izgovaramo. Zato su strašni i skvernoslovlje i zloslovlje. Zato što čovek, govoreći gadne stvari, sam postaje sličan njima – prostije, sam postaje gad.

(Lokalis.rs)

Tagovi:

Komentari(0)

Loading