MANASTIR SPC RIBNJAK: Po predanju, ovde se Sveti Vasilije u snu javio knjazu Nikoli otkrivši mu kada će Bar biti osvojen (VIDEO)
Manastir Ribnjak je manastir Srpske pravoslavne crkve posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom.
U novembru 1877. godine, prilikom oslobađanja Bara, crnogorska vojska se ulogorila na zaravni Ribnjak kako bi predahnula. Među njima je bio i knjaz Nikola Petrović Njegoš. Te noći, knjaz se popeo na brdo Gradac, koje se uzdiže iznad zaravni, i odakle se pruža širok pogled. Tu je zaspao, a u snu mu se javio Sveti Vasilije Ostroški. Prema predanju, Sveti Vasilije mu je rekao da će grad Bar biti osvojen na Božić. I zaista, borbe oko tvrđave bile su teške, a Turci su svakim danom bivali u sve težem položaju. Konačno, 9. januara 1878. godine, podigli su belu zastavu predaje.
Foto/SPC
Nakon toga, crnogorska vojska, predvođena knjazom Nikolom, svečano je ušla u Bar. Knjaz je tada imao na umu zavet koji je dao – da će podići crkvu na mestu gde mu se Sveti Vasilije javio i prorokovao o oslobođenju Bara. To se i dogodilo.
Crkva je osvećena 12. maja 1879. godine, na dan Svetog Vasilija Ostroškog, a čin osvećenja obavio je mitropolit Ilarion Roganović. Knjaz Nikola je prisustvovao svečanosti sa svojom pratnjom. Narod i danas pamti koliko je ova crkveno-narodna proslava bila veličanstvena, a od tada saborovanje na Ribnjaku za Vasiljevdan postaje tradicija.
Pobožni narod ovog kraja čuva predanje i o "čudesnoj pojavi" Svetog Vasilija Ostroškog 1942. godine. U hladnim zimskim danima italijanski vojnici su bili određeni da čuvaju stražu kod crkve Sv. Vasilija Ostroškog na brdu Gradac iznad manastira Ribnjak. Tokom jedne od hladnih noći okupatori su se uvukli u crkvu i založili vatru da se ogreju i skuvaju večeru. Te noći, upravo kada su namerili da oskrnave svetinju loženjem vatre u hramu Božijem, odjednom je cela crkva bila obasjana neobičnom svetlošću, i pojavio se starac sede brade u odeždi pravoslavnog vladike.
Strogim glasom je naredio okupatorskim vojnicima da odmah napuste i počiste crkvu, a zatim nestao pred njihovim očima, dok se tama vratila kao što je i bila. Prestravljeni vojnici su odmah ugasili vatru, počistili crkvu i pobegli u podnožje brda. Posle te noći, niko ih više nije mogao naterati ni da priđu ovoj svetinji, a kamoli da je skrnave.
Nakon izvesnog vremena, jedan od tih okupatorskih stražara boravio je u kući meštana i ugledao na zidu ikonu Svetog Vasilija Ostroškog. Sa zaprepašćenjem je uzviknuo: "Evo, ovakav je bio stari vladika koji nas je isterao iz crkve!"
Ovaj "čudesni događaj" se i danas prepričava u narodu ovog kraja, a uspomena na pojavu Svetog Vasilija Ostroškog prenosi se sa kolena na koleno među verujućim narodom.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)