NIJE ZA PIĆE! Zašto se uz kafu služi čaša vode
Danas, kada dobijete čašu vode uz kafu, to se smatra dobrim manirom.
Postoje gradovi u kojima se ovo pravilo ne praktikuje, pa ukoliko naručite i vodu uz kafu, sigurno će vam doneti i račun uz nju.
Iako se „ležerno ispijanje kafe“ pojavilo u 16. veku, koje su Turci i Grci odmah prihvatili, u zapadnoj Evropi ovaj ritual nastao je mnogo kasnije, krajem 19. veka. Ono što je interesantno, to je da čaša vode koja se dobija uz kafu nije bila namenjena da se pije. U to vreme, mnogobrojne dame su se žalile da imaju poteškoća sa kašičicom koja služi za šećer i mešanje kafe.
Nije im se dopadalo to što kašičicu uprljaju penom, a potom takvu moraju da je stave na rub tacne. Mnogi su tada taj potez shvatali nekulturnim i nimalo elegantnim, pa su ugostitelji uveli čašu vode koja se dobija uz kafu. NJena svrha je bila da gosti mogu da isperu prljavu kašičicu, a tek onda je spuste na tacnu, piše Novi.ba.
U prvi mah, čaša vode se koristila za odlaganje prljave kašičice, ali je ovaj ritual promenio značenje od 1873. godine, kada su se uvodili prvi vodovodni gradski sistemi, iz planinskih izvora. Tada su kafedžije htele da pokažu da svoja pića pripremaju sa kristalno čistom izvorskom vodom.
Danas, kada dobijete čašu vode uz kafu, to se smatra dobrim manirom. Mnogobrojne kafane i restorani u svetu su ga usvojili, ali činjenica je da postoje mesta gde je nećete dobiti bez naglašavanja.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)