MISTERIJA SMOKVE Da li zaista jedemo mrtve ose?
Možda ste već od nekog čuli da svaka smokva ima u sebi mrtvu osu, u nastavku teksta pročitajte šta kažu agronomi.
Obična smokva (Ficus carica) je listopadni grm ili manje drvo koje potiče iz zapadne Azije i sa područja Mediterana. Već vekovima se uzgaja i smatra se jednom od najstarijih voćnih kultura. Postoji i stablo Svete smokve (Ficus religiosa) na Šri Lanki, za koje se veruje da je staro preko 2.300 godina i da su ga zasadili ljudi.
Jedna od neobičnih tvrdnji koja se često povezuje sa smokvama jeste da se unutar svake zrele smokve nalazi mrtva osa. Prema nekim izvorima, ove mrtve ose daju smokvi karakterističnu hrskavost, dok drugi tvrde da su ose u smokvama već u potpunosti razgrađene.
Tim povodom agronomi su pružili objašnjenje:
Proces oprašivanja smokve, u kojem učestvuju male ose iz roda Blastophaga grossorum, naziva se kaprifikacija. Te ose ulaze u plod smokve u potrazi za mestom za polaganje jaja. Osa polaže jaja unutar plodova divlje smokve, gde larve prezimljuju, a u proleće odrasle ženske ose izlaze i oprašuju druge cvetove. U međuvremenu, muške ose ostaju u plodu i potpuno se razgrađuju do trenutka kada plod sazri. Ovaj proces je presudan za reprodukciju divljih smokava, dok pitome sorte koje konzumiramo ne zahtevaju ovakvu vrstu oprašivanja.
Dakle, smokve koje se uglavnom konzumiraju nisu oprašene osama. Osim toga, smokve su među voćem koje se retko tretira pesticidima, što ih čini zdravim izborom, a po nutritivnim vrednostima nalaze se u samom vrhu voćnih kultura.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)