UZGOJ KOKOŠAKA SE ISPLATI VIŠE NEGO ŠTO MISLITE: Ne zahteva velike napore, potrebno je samo da obratite pažnju na nekoliko stvari
Uzgoj čak i nekoliko kokošaka je višestruko isplativ. Osim što ćete uvek imati sveža jaja i meso, one su jako dobar čistač zemljišta.

Postoji nekoliko grešaka koje ljudi prave kada počinju da gaje kokoške. Ukoliko ih ne budete pravili, vaše koke će biti sretne, a vi zadovoljni količinom jaja koje budu snele.
Postavljanje kokošinjca na zemlji
Mnogi početnici prave kokošinjac direktno na zemlji. Razlozi su sasvim razumljivi i praktični. Kokoške će moći da kljucaju crviće, a održavanje deluje lako. Međutim, predatori poput lisice mogu da iskopaju rupu i vrlo lako da uđu u kokošinjac.
Ukoliko postoji podzemna rupa za koju ne znate vrlo lako možete da izgubite kokoške i piliće. Zato je bitno da kokošinjac bude podignut iznad zemlje. Mnogi ljudi ugrađuju sprat koji se može skinuti ili rotirati kako bi kokošinjac bio lak za čišćenje. To nije ništa komplikovano ni teško, a vama će olakšati održavanje kokošinjca.
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Poslastice i hrana
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Možda vas zanima:

Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.

Srbi poludeli za "stanovima na rinfuz"! Ovo je nov način zarade, a evo kako funkcioniše!
Kupovina akcija na berzi, oročena štednja, investiciono zlato, sve su to mogućnosti za zaradu, posebno za manje investitore. Ipak, ti prihodi nisu veliki, a neretko su mali akcionari bili i na gubitku.
Jako je važno da odredite koju vrstu hrane ćete davati svojim kokama i pilićima. Preporuka je da nabavite hranu koja je namenski pravljena za kokoške, kao i hranu koja ima dodatak proteina koja će vam trebati tokom zimske sezone.
Kokoške, takođe, vole sveže i sušene crve, belo grožđe, seme nara ili šipka, maline, čeri paradajz. Kada kokoške počnu da nose jaja, trebaće im više kalcijuma u ishrani. Ukoliko im u ishranu dodate nekoliko ljuski od ostriga to će im takođe pomoći.
Grejanje
U zavisnosti od toga gde živite, neophodno je održavati određenu temperaturu u kokošinjcu. Ukoliko instalirate grejne lampe, uverite se da ste ih postavili dovoljno visoko kako ne bi došlo do pregrevanja živine. Redovno skupljajte jaja i zimi jer mogu da se smrznu.
Odnos broja petlova i kokošaka u kokošinjcu
Najbolje bi bilo imati jednog petla na 12 kokošaka, mada to zavisi i od prirode samog petla. Nikako nemojte da pravite kokošinjac sa manjim brojem kokošaka. Ukoliko imate manji odnos od ovoga, petao može da postane previše agresivan prema njima. U takvim situacijama, primetićete da koke imaju ogoljene delove leđa. Ukoliko je petao agresivan, proizvodnja jaja će biti sporadična.
Brojanje živine
Svako veče, pred zatvaranje kokošinjca obavezno izbrojte da li su sve kokoške na broju. Nemojte da vas mrzi. Većina kokošaka će požuriti u kokošinjac sa prvim mrakom. Međutim, neke od njih će probati da naprave gnezdo izvan kokošinjca. To može biti obližnje žbunje ili neko drugo skrovito mesto u blizini. Brojanjem živine bićete sigurni da su sve tu i da niste neku pticu ostavili nezaštićenu tokom noći.
Zaštita od drugih ljubimaca
Svi volimo da vidimo sliku kokošaka koje slobodno kljucaju u dvorištu i van njega. Međutim, ukoliko imate psa na lancu u dvorištu ili ste u okruženju gde ljudi šetaju pse, razmislite o dobroj zaštiti koka u dvorištu. Česta je situacija da se pas otme vlasniku sa povoca, da vlasnik ne može da zadrži psa, a da je psu jedini cilj da uhvati vašu koku.
(Agromedia)

BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.

ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.

PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.

SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.

Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Komentari(0)