Obrenovići mu nikad nisu oprostili izdaju, a bio je gospodar iz senke: Svi ste za njega čuli, ali da li znate ko je
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
13. jula umro je pod nerazjašnjenim okolnostima Toma Vučić Perišić, srpski vojskovođa iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka, najbogatiji i de fakto najmoćniji čovek Kneževine Srbije prve polovine 19. veka pored Miloša Obrenovića, vojvoda i ustavobranitelj. U narodu je poznat i kao Gospodar Vučić.
Rodio se u Bariču, gde su mu se u vreme Kočine krajine zatekli roditelji Periša i Stana, bežeći od Turaka. Porodičnim poreklom je iz okoline Bijelog Polja, odakle su mu otac i stric Pavle u drugoj polovini 18. veka prešli u Gornju Vrbavu u Gruži.
Brat od strica mu je bio vraćevšnički arhimandrit i potom prvi srpski mitropolit Melentije Pavlović.
Možda vas zanima:
DVORAC KOJI SU SRBI MRZELI Narod ga je sagradio za Obrenoviće, koji nikada u njemu nisu prespavali, ali ih je stigla NARODNA KLETVA
Napaćeni i osiromašeni narod Rudničko-takovskog okruga skoro dve godine je danju i noću bio teran da radi na podizanju najomraženijeg dvorca u Srbiji kako bi što pre bio predat na poklon Dragoj i Aleksandru Obrenoviću. Kraljevski par nikad nije ni prenoćio u njemu, a onda je dvorac spaljen do temelja.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Možda vas zanima:
DVORAC KOJI SU SRBI MRZELI Narod ga je sagradio za Obrenoviće, koji nikada u njemu nisu prespavali, ali ih je stigla NARODNA KLETVA
Napaćeni i osiromašeni narod Rudničko-takovskog okruga skoro dve godine je danju i noću bio teran da radi na podizanju najomraženijeg dvorca u Srbiji kako bi što pre bio predat na poklon Dragoj i Aleksandru Obrenoviću. Kraljevski par nikad nije ni prenoćio u njemu, a onda je dvorac spaljen do temelja.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Možda vas zanima:
DVORAC KOJI SU SRBI MRZELI Narod ga je sagradio za Obrenoviće, koji nikada u njemu nisu prespavali, ali ih je stigla NARODNA KLETVA
Napaćeni i osiromašeni narod Rudničko-takovskog okruga skoro dve godine je danju i noću bio teran da radi na podizanju najomraženijeg dvorca u Srbiji kako bi što pre bio predat na poklon Dragoj i Aleksandru Obrenoviću. Kraljevski par nikad nije ni prenoćio u njemu, a onda je dvorac spaljen do temelja.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu, a drugo iz raširenog verovanja da će se davanjem „vučijeg imena” dete spasiti od bolesti i smrti. Rano se pominje pod oba ova prezimena. Slavio je kao kućnog patrona evangelistu i apostola Sv. Luku.
Predstavljao se kao istinski narodni tribun, zaštitnik narodnih interesa pred birokratizovanim državnim aparatom.
Svoje seljačko odelo, iako je stekao veliko bogatstvo, nije menjao, a njegova kuća bila je prava narodna kancelarija u koju su slobodno dolazili seljaci iz unutrašnjosti Srbije.
Odnos sa knezom Milošem Obrenovićem bio je pun turbulencija. U jednom momentu bio je uvažavan, a u drugom smatran neprijateljem. Kao vođa Prvog i Drugog srpskog ustanka, imao je naročitu naklonost Obrenovića.
Osim što ga je proglasio čuvarem svog režima, knez mu je poverio još nekoliko važnih resora. Tako da je bio prvi ministra policije, komandant kneževe garde, upravnik ministarstva vojske, ali i nadzornik državnih građevina i državne kase. Miloš Obrenović je u njega imao toliko poverenja da mu je jednom prilikom poklonio i svoju sablju.
Takav potez praktično je označavao presedan u srpskoj istoriji, budući da su sablju do tada nosila isključivo kneževa braća. Međutim, to nije dugo trajalo.
Tridesetih godina 19. veka, zbog sukoba sa Miloševim režimom, koji je sve više ličio na diktaturu, Toma pada u kneževu nemilost. Kneževa samovolja dovela je do haosa u državnom i sudskom uređenju.
Pod takvim okolnostima, Toma staje na stranu ojađenog naroda, postajući glavni predstavnik opozicije u borbi protiv vlasti. Iako je i dalje važio za jednog od najbogatijih Srba, Vučić sa lakoćom osvaja simpatije građana.
Učešće u smeni vlasti i dovođenje Aleksandra Karađorđevića na presto 1842. godine skupo su ga koštali i posebno su razbesneli kneza Miloša.
Nakon svrgavanja Karađorđevića i ponovnog preuzimanja vlasti, Obrenovići nisu ostali dužni nekadašnjem Gospodaru. Optužili su ga za izdaju i smestili iza rešetaka, da bi sredinom 1859. Toma Perišić preminuo u zatvoru pod nerazjašnjenim okolnostima. Engleski konzul u Beogradu izvestio je da je reč o posledicama trovanja, ali pravi uzrok njegove smrti do danas ostaje nepoznat.
Sahranjen je 1859. na Palilulskom groblju na Tašmajdanu. O tome je njegov praunuk Kosta Hristić zabeležio: „U kovčegu je ležao pokojnik bez odela, samo u gaćama i košulji. Izgledalo je kao da je to bio neki osuđenik i težak prestupnik. A to beše negda svemoćni vojvoda Toma Vučić Perišić.“
Odatle su njegove kosti prenete 1904. u Gružu, u grobnicu crkve zakutske, njegove zadužbine.
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)