Tri najisplativija biznisa u Srbiji: Ulaganja nisu velika, tržište zagarantovano, a povrat uloženog nikad brži
Izdavanje vikendica i splavova, garaža i hala su tri isplativa biznisa u Srbiji.
Izdavanje vikendica i splavova, garaža i hala neki su od biznisa koji mogu da donesu brz profit i ne zahtevaju velika ulaganja. U takav vid biznisa može da se uđe i sa 15.000, 20.000 evra i više.
Izdavanje splavova i vikendica
Ovaj biznis se razvio tokom pandemije korone kad su ljudi odmore uglavnom provodili na obodima grada i u prirodi. Za kupovinu vikendica i splavova, potrebno je od 15.000 evra do nekoliko desetina. Računica istovremeno pokazuje da je za 30.000 evra moguće kupiti splav od 60 kvadrata na obali Save u Beogradu.
Privatni parking
Danas je sve više privatnih parkinga, koji vlasnicima, usled velikog protoka ljudi na aerodromima, garantuje solidnu mesečnu zaradu. Bojan Ćosović jedan od vlasnika privatnog parkinga nedavno je objasnio kako to funkcioniše. On je za parking kapaciteta 130 mesta ukupno uložio 135.000 evra (plac 80.000 evra, asfalt 35.000 evra, kancelarija 10.000 evra, bunar, rampa, toalet i nivelacija za osobe sa posebnim potrebama 10.000 evra).
Možda vas zanima:
Mladi u Srbiji sve više počinju da se bave ovim biznisom: Nema mnogo ulaganja, a zarada odlična
Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrede doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.
Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.
Možda vas zanima:
Mladi u Srbiji sve više počinju da se bave ovim biznisom: Nema mnogo ulaganja, a zarada odlična
Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrede doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.
Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.
Možda vas zanima:
Mladi u Srbiji sve više počinju da se bave ovim biznisom: Nema mnogo ulaganja, a zarada odlična
Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrede doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.
Mi bacamo, a u Danskoj od ovoga prave biznis: Kilogram ovog proizvoda kod nas košta oko 700 dinara
Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugo.
Kako je sagovornik naveo, ljudi u vrhuncu letnje sezone u proseku svoje automobile ostavljaju na parkingu osam dana, što on naplaćuje 3.700 dinara, i da kažemo da je kapacitet parkinga popunjen automobilima koji na njemu ostaju osam dana (i da mesečno mogu da se urade četiri takva ciklusa (otprilike), računica bi trebalo da izgleda ovako: 3.700 dinara*130 mesta*4 izađe na oko 1.924.000 dinara ili oko 16.360 evra. Ipak, ovo je samo idealan slučaj.
Hale
U novije vreme sve češće građani koji imaju prazan plac ili njivu, uzimaju kredite kako bi izgradili skladišta i hale. Kako kažu, investiciju uspeju da vrate i za manje od dve godine, a zarada i brzina povrata uloženog novca često je razlog i da mnogi posežu za kreditom kako bi gradili hale.
Jednu halu je moguće napraviti za 15.000 evra i istu je moguće izdavati za oko 1.000 evra mesečno. Ono što je takođe posebno kod ovog biznisa jeste da se čitav objekat izgradi za svega nekoliko nedelja, niti se snose operativni troškovi.
"Ovakvi objekti su često montažnog tipa i mogu veoma brzo da se izgrade, za nekoliko nedelja, u zavisnosti od veličine. Početno ulaganje nije veliko jer je njihova cena oko 200 do 300 evra po kvadratu, a investicija se isplati za godinu dana", objasnio je poznavalac.
Sutra je veliki praznik, da biste oterali nesreću jedno morate da uradite: Običaj se strogo poštuje jer se veruje..
Svi običaji i verovanja na Svetog proroka Zaharija i pravednu Jelisavetu
Sutra je Sveti Vavila: Bio je mučen vatrom, obešen o drvo, a na kraju mu je odrubljena glava, ali se nikada nije odrekao Hrista!
Vavila je sahranjen zajedno sa svojim učenicima
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Podaci potvrđuju - Čačak je jedan od privredno najrazvijenijih gradova u Srbiji, lokalnim privrednicima dodatni vetar u leđa daje Moravski koridor
Izvoz skočio za 12.1 a uvoz smanjen za 3.7 odsto
Uštedeće se i do 90 odsto energije: Sjajna vest sa Zlatibora - komunalno preduzeće dobilo svoju solarnu elektranu snage 40 kilovata
Opština Čajetina jedna je od najčistijih u Srbiji, a na Zlatiboru su još odavno shvatili koliko je važno koristiti obnovljive izvore energije. Sa tim ciljem će u komunalno preduzeće Zlatibor u budućem periodu za svoje potrebe koristiti električnu energiju dobijenu od sunca, posredstvom solarne elektrane.
Komentari(0)