IVO ANDRIĆ Nesvakidašnja ljubavna priča sa Milicom Babić, bio je prijatelj sa njenim mužem i čekao je godinama
Ivo Andrić je bio srpski i jugoslovenski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Rođen je 9. oktobra 1892. godine igrom slučaja u Travniku, a umro je u Beogradu 13. marta 1975. godine. O njegovom književnom opusu se dosta zna, međutim, malo ljudi zna da je Ivo imao nesvakidašnju ljubavnu priču sa suprugom Milicom Babić.
Ivo Andrić je bio omiljen među ženama. Međutim, on je godinama čekao i najzad dočekao te 1958. godine oženio Milicu Babić. Milicu je upoznao preko prijatelja Nenada Jovanovića, koji je bio novinar i prevodilac iz Tuzle. Ne zna se kada su se Ivo Andrić i Milica Babić upoznali, ali se to najverovatnije desilo pre nego što je tadašnji ambasador u Berlinu zaposlio njenog supruga Nenada Jovanovića u ambasadi.
Kako Ivo nije bio oženjen, Milicu je zamolio da bude domaćica na njegovim prijemima. Prijatelji su bili od 1939, pa sve do Nenadove smrti, a nakon toga su uplovili u vezu. U vremenu koje je prethodilo njihovoj vezi Andrić je gotovo svakodnevno slao pisma Milici i Nenadu i obraćao im se sa "Dragi prijatelji", a potpisivao ih je kao Mandarin, nadimkom koji mu je Milica nadenula.
Nenad je preminuo 1957. godine, a Andrić se Milicom oženio godinu i po kasnije, 1958. godine. Brak je trajao deset godina. Čuveni pisac je otkrio da je Milica, kojoj se Ivo divio i koju je čekao dugi niz godina, poslužila kao inspiracija za knjigu "Jelena žena koje nema".
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Kada se 1961. godine pojavio na dodeli Nobelove nagrade, pratila ga je Milica u plavoj haljini s velikom mašnom u kosi. Ljubavna sreća je trajala kraće od čekanja. Usled artritisa Milica je pila lekove koji su doveli do toga da je srce izda 1968.godine.
Andrić je nakon Miličinog odlaska zaćutao. Povukao se u sebe, a zdravlje mu je polako popuštalo. Preminuo je 1975, a njegova urna je položena u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, pored groba Milice Babić.
Andrić je bio prisutan na potpisivanju pristupa Jugoslavije Trojnom paktu, što je zabeleženo na jednoj fotografiji kasnije prikazanoj na izložbi 1951. u organizaciji Jugoslovenske narodne armije o otporu nemačkoj okupaciji. Preneražen zbog mogućih reakcija na fotografiju, Andrić je od Milovana Đilasa, tadašnjeg šefa Odeljenja za agitaciju i propagandu - Agitpropa, tražio da bude uklonjena, što je i učinjeno.
Pročitajte još:
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)