IVO ANDRIĆ Nesvakidašnja ljubavna priča sa Milicom Babić, bio je prijatelj sa njenim mužem i čekao je godinama
Ivo Andrić je bio srpski i jugoslovenski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Rođen je 9. oktobra 1892. godine igrom slučaja u Travniku, a umro je u Beogradu 13. marta 1975. godine. O njegovom književnom opusu se dosta zna, međutim, malo ljudi zna da je Ivo imao nesvakidašnju ljubavnu priču sa suprugom Milicom Babić.
Ivo Andrić je bio omiljen među ženama. Međutim, on je godinama čekao i najzad dočekao te 1958. godine oženio Milicu Babić. Milicu je upoznao preko prijatelja Nenada Jovanovića, koji je bio novinar i prevodilac iz Tuzle. Ne zna se kada su se Ivo Andrić i Milica Babić upoznali, ali se to najverovatnije desilo pre nego što je tadašnji ambasador u Berlinu zaposlio njenog supruga Nenada Jovanovića u ambasadi.
Kako Ivo nije bio oženjen, Milicu je zamolio da bude domaćica na njegovim prijemima. Prijatelji su bili od 1939, pa sve do Nenadove smrti, a nakon toga su uplovili u vezu. U vremenu koje je prethodilo njihovoj vezi Andrić je gotovo svakodnevno slao pisma Milici i Nenadu i obraćao im se sa "Dragi prijatelji", a potpisivao ih je kao Mandarin, nadimkom koji mu je Milica nadenula.
Nenad je preminuo 1957. godine, a Andrić se Milicom oženio godinu i po kasnije, 1958. godine. Brak je trajao deset godina. Čuveni pisac je otkrio da je Milica, kojoj se Ivo divio i koju je čekao dugi niz godina, poslužila kao inspiracija za knjigu "Jelena žena koje nema".
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Kada se 1961. godine pojavio na dodeli Nobelove nagrade, pratila ga je Milica u plavoj haljini s velikom mašnom u kosi. Ljubavna sreća je trajala kraće od čekanja. Usled artritisa Milica je pila lekove koji su doveli do toga da je srce izda 1968.godine.
Andrić je nakon Miličinog odlaska zaćutao. Povukao se u sebe, a zdravlje mu je polako popuštalo. Preminuo je 1975, a njegova urna je položena u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, pored groba Milice Babić.
Andrić je bio prisutan na potpisivanju pristupa Jugoslavije Trojnom paktu, što je zabeleženo na jednoj fotografiji kasnije prikazanoj na izložbi 1951. u organizaciji Jugoslovenske narodne armije o otporu nemačkoj okupaciji. Preneražen zbog mogućih reakcija na fotografiju, Andrić je od Milovana Đilasa, tadašnjeg šefa Odeljenja za agitaciju i propagandu - Agitpropa, tražio da bude uklonjena, što je i učinjeno.
Pročitajte još:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)