KO JE NAUČIO KNEZA MILOŠA DA PIJE VISKI: Zanimljiva priča o "NEUTRALNOM POSMATRAČU"
Prvi konzulati u Srbiji...
Srpski knez Miloš Obrenović je 1835. godine krenuo put Carigrada u diplomatsku posetu turskom sultanu Mahmudu II. Put koji je srpski vladar pažljivo isplanirao sa Turcima i u dosluhu sa Rusijom pokazaće se veoma uspešan. Srpski knez, koji je u mladosti bio siromašan čobanin, sada se pred sultanom pojavio u generalskoj uniformi, sa turskim i ruskim odlikovanjima na grudima i doživeo da mu se ovaj oslovi rečima:
„Miloš-beg, dobro došli. Nadam se da su vas upravnici oblasti kuda ste prošli primili sa počastima i ukazali gostoprimstvo po mojoj zapovesti i shodno vašem činu“.
Miloš će uz veliku pažnju i gostomprimstvo biti vođen po celom Istanbulu, a na oproštajnoj audijenciji sultan će ga carski darivati jednim arapskim pastuvom i cvetom u brilijantima za kneginju LJubicu. Troškovi boravka srpske delegacije u Carigradu bili su ogromni i iznosili su 2.498.017 poreskih groša ili 104.084 dukata u zlatu, ali ovo putovanje je prethodno odobrila Narodna skupština u Kragujevcu.
Možda vas zanima:
Srpsku mušku decu slali u ovaj manastir kako ih ne bi odvedeli u janjičare: Ovde su se “Bogu i narodu” zaklinjali i knez Miloš i crni Đorđe
Vraćevšnica sakrivena duboko u šumi, dugo je bila neosvojiva tvrđava.
KAKO JE AJNŠTAJN PRIČAO O SRBIMA Oni su genijalni, piju od rođenja do smrti
Jedan od najvećih fizičara i najznačajnijih naučnika u istoriji sveta Albert Ajnštajn, doputovao je u leto 1905. u Kać, selo nadomak Novog Sada.
Možda vas zanima:
Srpsku mušku decu slali u ovaj manastir kako ih ne bi odvedeli u janjičare: Ovde su se “Bogu i narodu” zaklinjali i knez Miloš i crni Đorđe
Vraćevšnica sakrivena duboko u šumi, dugo je bila neosvojiva tvrđava.
KAKO JE AJNŠTAJN PRIČAO O SRBIMA Oni su genijalni, piju od rođenja do smrti
Jedan od najvećih fizičara i najznačajnijih naučnika u istoriji sveta Albert Ajnštajn, doputovao je u leto 1905. u Kać, selo nadomak Novog Sada.
Možda vas zanima:
Srpsku mušku decu slali u ovaj manastir kako ih ne bi odvedeli u janjičare: Ovde su se “Bogu i narodu” zaklinjali i knez Miloš i crni Đorđe
Vraćevšnica sakrivena duboko u šumi, dugo je bila neosvojiva tvrđava.
KAKO JE AJNŠTAJN PRIČAO O SRBIMA Oni su genijalni, piju od rođenja do smrti
Jedan od najvećih fizičara i najznačajnijih naučnika u istoriji sveta Albert Ajnštajn, doputovao je u leto 1905. u Kać, selo nadomak Novog Sada.
Po povratku u Srbiju kreće novo doba, ubrzo velike sile kreću da otvaraju konzulate u zemlji. Knezu Srbije se ovo nije sviđalo jer se plašio uticaja koji bi strani predstavnici imali u narodu i kod onih, kneževa koji su se već otvoreno suprostavljali njegovoj apsolutističkoj vladavini. Ali, iako nije bio saglasan po ovom pitanju, malo šta se on tu pitao.
Turska vlada će već u proleće 1836. godine odobriti otvaranje austrijskog konzulata u Srbiji i za prvog svog konzula izabrala Hrvata Antuna Mihanovića, pravnika i književnika. U istoriji će ostati upamćen kao pisac teksta hrvatske himne „Lijepa naša domovino“. Po završenim pravima u Beču Antun je sanjao o vojnoj karijeri, ali je od nje zbog slabog zdravlja ubrzo odustao. Vojne vlasti ga zatim postavljaju za vojnog sudiji i svoju dužnost obavlja po raznim gradovima monarhije, prvo u Veneciji, zatim Padovi, Budimu i Rijeci. Tu napušta službu i počinje da se bavi politikom. Postaje lični sekretar grofa Franje Urmenija, guvernera Riječkog i Ugarskog primorja. Na Urmenijev nagovor postaje predstavnik Rijeke u Hrvatsko-ugarskom saboru.
Zapamćen je po svojim liberalnim govorima koji su uznemiravali konzervativce u saboru. Zli jezici kažu da je položaj konzula u Srbiji dobio kako bi stari sabornici bili oslobođeni njegovih zajedljivih beseda. O svom dočeku u Srbiji sam piše:
„Izjutra u 8.00 časova odvezao sam se u Topčider; pred varoškom kapijom Beograda dočekao me je odred kneževske garde koji me je sproveo do kneževe vile, gde sam primljen s najvećom ljubaznošću. Knez je pokazao vidno zadovoljstvo i prilikom preuzimanja mojih akreditiva, nakon što sam mu se obratio, odgovorio mi je izrazima najvećeg uvažavanja, zahvalnosti i odanosti koje postojano gaji prema najvišem dvoru“. Opisani događaj se desio 15. septembra 1836. godine.
Nakon Austrije i Velika Britanija otvorila je svoj konzulat. Kad je u maju 1836. godine Austrija saopštila da je postavila svog konzula u Srbiji i britanski ministar inostranih poslova donosi odluku da uspostavi direktne veze sa knezom Milošem Obrenovićem. Izbor je pao na pukovnika Džordža Lojda Hodžisa koji je u Beograd stigao maja sledeće godine, a 8 juna 1837. godine knezu Milošu se predstavio u Kragujevcu. I Hodžisu će diplomatski rad u Srbiji biti vatreno krštenje. Rođen u Irskoj sa šesnaest godina stupio je u vojnu službu i postao profesionalni vojnik. Učesnik je bitke protiv Napoleona kod Vaterloa. Zapovedao je odredom britanskih dobrovoljaca koji su se 1832. borili u korist povratka na presto zakonite kraljice Portugalije Marije de Glorije protiv snaga koje su podržavale uzurpatora Don Migela. Hodžisov odred ratovao je pod zapovedništvom kraljičinog oca Don Pedra, bivšeg cara Brazila. Istakao se tokom juriša na grad Porto 29. septembra 1832. godine. O svom učešću u ovim događajima Hodžiz je u Londonu 1833. objavio memoare pod nazivom „Povest o ekspediciji u Portugaliju 1832. godine“.
Velika Britanija je svom prvom konzulu u Srbiji dala precizna upustva šta da radi u zemlji u kojoj je upućen. Pukovnik je morao pažljivo da prati nastojanja Rusije koja je htela da proširi svoj ionako veliki uticaj u Srbiji. Hodžisu je takođe naređeno da Milošu ne obećava nikakvu podršku koja bi dolazila iz Londona. Srpskom vladaru je to i pre njegovog dolaska bilo jasno.
Govorio je svojim saradnicima da se velike carevine neće boriti među sobom oko malene Srbije. Miloš je engleskog konzula lepo primio, a kao tumač u njihovim razgovorima je korišćen knežev lični lekar Bartolomeo Kunibert. Italijanski doktor u svojoj knjizi o Srbiji i Milošu piše da je njega srpski knez izabrao jer one u koje je imao poverenja nisu mogli biti prevodioci zbog nedovoljnog poznavanja jezika, a u druge koji su mogli biti tumači nije imao poverenja. Tako je otpao i mladi tumač, koji je rođen i detinjstvo proveo u Srbiji, a kojeg je sam konzul doveo. Miloš je saopštio da je suviše mlad da prevodi tako poverljive razgovore. Međutim, Miloš nije znao da je Hodžis koristio i kneževog ličnog lekara kao svog doušnika. Za Kunibertove usluge je britansko ministarstvo spoljnih poslova plaćalo 30 funti godišnje.
Pukovnik Hodžis nije se zadovoljio ulogom neutralnog posmatrača u Srbiji. Sa Milošem je razvio prisne i prijateljske odnose. Otvoreno su se družili, a pukovniku su u razvijanju prijateljstva sa srpskim knezom pomogli sanduci viskija na koji je Miloša navukao, a zatim i snabdevao. Podrška britanskog konzula u borbi kneževoj protiv opozicije koja je sve glasnije zahtevala da se ograniči njegova vlast Milošu je još više godila.
Za razliku od Hodžisa austrijski konzul se veoma prebližio Miloševom bratu Jevremu. U kući gospodara Jevrema bio je veoma rado viđen gost, a tamo je upoznao i Jevremevu kćer Anku, koja se bavila muzikom i književnošću. Ova po Mihanovićem rečima „mila i duhovita djeva“ od sedamnaest leta probudila je ljubavna osećanja kod austrijskog konzula. Tada nastaje sukob između Miloša i Jevrema. Plašeći se Jevremevog uticaja na konzula Austrije, Miloš zahteva od njenih vlasti da ga povuče. Konzulovo neprimereno udvaranje kneževoj bratanici austrijske vlasti moraju da uvaže i Mihanović je premešten u Solun. Pod uticajem ovih događaja i svog odlaska Antun Anki Obrenović posvećuje stihove naslovljene u pesmi „Kamena djeva”. Pesma ubrzo dobija muziku i postaje veoma popularna u Srbiji i Vojvodini.
Ali, sada opozicija kojoj se pridružio i Jevrem i koja je sa nepoverenjem gledala u bliskost kneza i engleskog konzula, radi na proterivanju Hodžisa. Pošto je izgubio svog konzula, Jevrem želi da uzvrati bratu istom merom. Zajedno sa Tomom Vučićem Perišićem i Avramom Petronijevićem, inače budućim vođama ustavobranitelja, radi na opankavanju Hodžisa kod beogradskog paše Jusuf Alije, ali i kod Rusa i Austrijanaca. U svojim naporima imaju uspeha, Rusi protestuju kod britanske vlade na rad Hodžisa, ali odgovor je bio u vidu njegovog unapređenja u generalnog konzula u Srbiji.
Posle donošenja Turskog ustava 1838. godine Milošu je redovno viđanje sa Hodžizom onemogućeno, ali se knez i dalje povremeno obraćao britanskom diplomati za savet. Opozicija počinje u narodu da širi priču kako je Miloš zemlju prodao Englezima. Po ulicama Beograda počeli su se pojavljivati uvredljivi natpisi o konzulu, a ispred konzulata priređene su i demonstracije.
Pritisak na konzula je rastao, tako da je on svojoj vladi pisao da je sa porodicom u opasnosti i maja 1839. godine biva povučen iz Srbije. Iste godine London ga postavlja za generalnog konzula u Egiptu. Dve nedelje po odlasku pukovnika Hodžisa i sam knez Miloš je nateran da abdicira u korist svog starijeg sina Milana i napusti Srbiju.
TREBA JE IMATI U NOVČANIKU Verovanja vezana za ovu biljku su ZANIMLJIVA, a njeni ZDRAVSTVENI benefiti BROJNI, pročitajte zašto
Nana (ili menta) je višegodišnja zeljasta biljka. Postoje nekoliko vrsta nane, kao što su divlja nana (ili divlja menta), pitoma nana (mentha piperita), poljska nana (mentha arvensis), jabukova menta (mentha suaveolens) i barska nana (mentha aquatica). Ovim biljkama je zajednički veoma jak miris na mentol.
SRPKINJA UČESNIK ATENTATA NA PAVELIĆA Mileva mu nije oprostila UBISTVO OCA I ŠESTORO članova PORODICE!
Mileva Gaćeša Pićan, poslednja živa osoba koja je učestvovala u organizaciji atentata na Antu Pavelića 1957. u Argentini, preminula je u 97. godini u Buenos Ajresu.
Biljka svetog imena mora se naći u vašem domu: Svojim mirisom rasteruje komarce i moljce, a lako se uzgaja
Pored toga što svojim mirisom rasteruje komarce, ova biljka je veoma jednostavna za gajenje.
BELI LUK Na njega po verovanju NE SME NEČISTA SILA, a nauka kaže da ga često JEDEMO, evo i zašto
Beli luk (Allium sativum) je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka na svetu, poznata ne samo kao začin koji obogaćuje ukus hrane, već i kao lekovita biljka sa brojnim zdravstvenim benefitima.
PROČITAJTE Da li je na planeti više ljudi ili pohlepe
Da li ima dovoljno mesta za sve ljude na planeti i da li ima više pohlepe ili ljudi, pročitajte podatke, pa zaključite.
Komentari(0)