Kralj Aleksandar Karađorđević nije želeo da dolazi u ovaj grad: Čaršija i dalje priča o tome! (FOTO)
Tokom svojih pokušaja da novostvorenu zemlju učrvsti kao ozbiljnu silu obišao je dobar deo Evrope tragično nastradavši u Marselju 1934. godine, ali jedan grad u Srbiji zaobilazio je u širokom luku
Kralj Aleksandar I Karađorđević vladao je u teškom periodu - kao prestolonaslednik je proveo narod kroz Albansku golgotu, tešku obnovu zemlje i ujedinjenje Srba, hrvata i Slovenaca u zajedničku državu. Tokom svojih pokušaja da novostvorenu zemlju učrvsti kao ozbiljnu silu obišao je dobar deo Evrope tragično nastradavši u Marselju 1934. godine, ali jedan grad u Srbiji zaobilazio je u širokom luku!
Čačani vole da prepričavaju urbanu legendu po kojoj njih nijedna vlast naročito "ne miriše", a da slična osećanja i oni gaje prema njoj. Kada se pokrene ta tema, osim nekih skorijih političkih događaja, većina pomene i anegdotu vezanu za kralja Aleksandra I Karađorđevića.
Priča kaže da istorija neslaganja Čačana i onih na vlasti u državi svoje korene vuče još iz 19. veka. Ovaj grad je svoj najveći procvat doživeo nakon što je Srbija stekla nezavisnost kada Čačak postaje veliki centar za promet poljoprivrednih proizvoda u Zapadnoj Srbiji. Zato možda i ne čudi što su Čačani važili za verne pristalice dinastije Obrenović.
Možda vas zanima:
Ukleti prsten kraljice Teodore doneo zlu kob kralju Aleksandru: Misterija blaga Nemanjića! (FOTO)
Izuzetan primerak nemanjićkog nakita zaobišla su bezbrojna turska pustošenja tokom 800 godina dok je počivao u tmni kraljevske grobnice, a igrom sudbine ponovo je zablistao na svetlu dana 1915.godine usred pakla Prvog svetskog rata
NESVAKIDAŠNJE MUZEJ U SLOVENIJI Ovde čuvaju uspomenu na KRALJA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA (FOTO)
Rogaška Slatina - Ako vas put nanese ka Rogaškoj Slatini naićićete na izvor lekovite vode, prelep park i mesto koje je stalo u nekom davnom, možda lepšem vremenu. Nedaleko od tog parka, u zgradi koja stilski u potpunosti odudara od ambijenta, u jednoj prostoriji nalazi se najbogatija kolekcija predmeta Karađorđevića, koje sa ovim malim mestom na istoku Slovenije povezuje duga istorija. Ta zgrada je Anin Dvor.
Možda vas zanima:
Ukleti prsten kraljice Teodore doneo zlu kob kralju Aleksandru: Misterija blaga Nemanjića! (FOTO)
Izuzetan primerak nemanjićkog nakita zaobišla su bezbrojna turska pustošenja tokom 800 godina dok je počivao u tmni kraljevske grobnice, a igrom sudbine ponovo je zablistao na svetlu dana 1915.godine usred pakla Prvog svetskog rata
NESVAKIDAŠNJE MUZEJ U SLOVENIJI Ovde čuvaju uspomenu na KRALJA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA (FOTO)
Rogaška Slatina - Ako vas put nanese ka Rogaškoj Slatini naićićete na izvor lekovite vode, prelep park i mesto koje je stalo u nekom davnom, možda lepšem vremenu. Nedaleko od tog parka, u zgradi koja stilski u potpunosti odudara od ambijenta, u jednoj prostoriji nalazi se najbogatija kolekcija predmeta Karađorđevića, koje sa ovim malim mestom na istoku Slovenije povezuje duga istorija. Ta zgrada je Anin Dvor.
Možda vas zanima:
Ukleti prsten kraljice Teodore doneo zlu kob kralju Aleksandru: Misterija blaga Nemanjića! (FOTO)
Izuzetan primerak nemanjićkog nakita zaobišla su bezbrojna turska pustošenja tokom 800 godina dok je počivao u tmni kraljevske grobnice, a igrom sudbine ponovo je zablistao na svetlu dana 1915.godine usred pakla Prvog svetskog rata
NESVAKIDAŠNJE MUZEJ U SLOVENIJI Ovde čuvaju uspomenu na KRALJA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA (FOTO)
Rogaška Slatina - Ako vas put nanese ka Rogaškoj Slatini naićićete na izvor lekovite vode, prelep park i mesto koje je stalo u nekom davnom, možda lepšem vremenu. Nedaleko od tog parka, u zgradi koja stilski u potpunosti odudara od ambijenta, u jednoj prostoriji nalazi se najbogatija kolekcija predmeta Karađorđevića, koje sa ovim malim mestom na istoku Slovenije povezuje duga istorija. Ta zgrada je Anin Dvor.
Nakon Majskog prevrata 1903. godine Karađorđevići im to nisu zaboravili... Kralj Aleksandar I Karađorđević "Ujedinitelj" je od Prvog svetskog rata pa sve do svoje smrti 1934. Čačak posetio samo jednom! Verovatno se ni to ne bi dogodilo da Stepa Stepanović, junak pređašnjih ratova i veliki srpski vojvoda, svoje penzionerske dane nije provodio baš u ovom gradu - rodnom mestu svoje supruge.
U Beograd je odlazio kad je morao na poziv vrhovnog komandanta i njegovih ratnih saboraca. Vreme je provodio u bašti. Negovao je voće i cveće. Nikome nije odlazio u posetu i retko koga je primao. Voleo je da šeta pored Zapadne Morave po lepom vremenu. Upravo jednog takvog dana, 27. aprila 1929. godine Stepa Stepanović je preminuo.
Sahrana je održana 29. aprila 1929. godine, a njoj je prisustvovao i kralj Aleksandar I Karađorđević kome je ovo bila prva i jedina poseta Čačku. To je ujedno bio najveći javni skup u Čačku između dva svetska rata, kako po broju učesnika, tako i po društvenom ugledu i značaju prisutnih na sahrani.
(Dnevno)
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)