SVAKO DVORIŠTE TREBA DA GA IMA Evo zašto bi trebalo odmah da zasadite ovo drvo, naši preci su to ovako objasnili
Ako se neko drvo osušilo ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, vreme je da, prema verovanjima, preuredite vaše dvorište i posadite biljke koje su poštovali naši preci.
Stručnjaci smatraju da treba posaditi biljke koje su autohtone i poznate u našim krajevima. Postoji verovanje da na krov kuće treba staviti čuvarkuću, ili peruniku, jer navodno štiti od udara groma.
Bagrem ne valja saditi blizu kuće, govore verovanja, a interesantna činjenica je i da se on nekada zvao nerod. Isto tako bagrem ne treba kalemiti.
Možda vas zanima:
OVO drvo treba imati u dvorištu: Smatra se magičnim, a njegovo ulje je lek nad lekovima
Kedar se smatra magičnim drvetom i zato je preporuka da imate komad ovog drveta u domu.
Drvo kojeg više gotovo da nema, a tako je zdravo i lekovito: Generacije su jele njegove plodove i pucale od zdravlja
U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.
Možda vas zanima:
OVO drvo treba imati u dvorištu: Smatra se magičnim, a njegovo ulje je lek nad lekovima
Kedar se smatra magičnim drvetom i zato je preporuka da imate komad ovog drveta u domu.
Drvo kojeg više gotovo da nema, a tako je zdravo i lekovito: Generacije su jele njegove plodove i pucale od zdravlja
U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.
Možda vas zanima:
OVO drvo treba imati u dvorištu: Smatra se magičnim, a njegovo ulje je lek nad lekovima
Kedar se smatra magičnim drvetom i zato je preporuka da imate komad ovog drveta u domu.
Drvo kojeg više gotovo da nema, a tako je zdravo i lekovito: Generacije su jele njegove plodove i pucale od zdravlja
U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.
Ako se neko drvo osušilo ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, vreme je da, prema verovanjima, preuredite vaše dvorište i posadite biljke koje su poštovali naši preci. Prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Shutterstock
Često se navodi da je najlepši ukras za dvorište hrast lužnjak, jer je njegova krošnja lepo razgranata i pravi „debeo“ hlad. Takođe, hrastu lužnjaku prija i blizina vode.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su njeni cvetovi lekoviti. Ovo drvo pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana „Mirko“, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima „rasti kao vrba“. Za koru vrbe važi da je lekovita za prehladu.
Srpska snajka iz plemena Zulu staru trošnu kuću na selu pretovrila u dom iz snova: Kad je pokazala slike PRE i POSLE, komšije ostale bez daha, sobe su nestvarne
Stara kuća u Malom Crniću bila pred rušenjem, a onda je bračni par Repaja odlučio da od nje naparvi sebi svoju predivnu oazu mira.
Bilje koje se bere samo u avgustu – i suši u senci
U srpskoj tradiciji, avgust je mesec kada biljke “daju sebe do kraja” – ali samo ako ih obereš u pravo vreme i osušiš u hladovini
Razočarala se u ljubav pa postala najpoznatiji serijski ubica u Srbiji: Baba Anujka ubila 150 muškaraca, razočarane žene dolazile kod nje po "ljubavni napitak"
Baba Anujka bila je najveći serijski ubica u Srbiji, ubila preko 150 muškaraca, a sve zbog jedne greške iz mladosti
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Komentari(0)