Nutricionistkinja otkrila zašto je dobro jesti svinjsku mast, slaninu i luk
Voće, povrće, žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi….sve su to namirnice koje uvek spominjemo u kontekstu zdrave ishane i za njih, verujemo, da već svi dobro znamo da bi bilo poželjno uključiti ih u svoju ishranu.
Ipak, šta je s nekim namirnicama koje već dugi niz godina tradicionalno koristimo u našoj ishrani, namirnice na kojima su odrasli naši roditelji, bake i deke poput svinjske masti, slanine i luka?
Mogu li i one da nađu svoje mesto u našoj ishrani i u kojoj količini?
Svinjska mast
Svinjska mast je jedna od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je jesti ili zaobići. Iako se dugi niz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno. Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, svinjska mast ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA), piše nutricionistica Andrea Bilandžija za Večernji list.
Možda vas zanima:
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Da li su slanina i svinjska mast zdravi - ovo je odgovor
Nutricionistkinja ima veoma interesantan odgovor.
Možda vas zanima:
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Da li su slanina i svinjska mast zdravi - ovo je odgovor
Nutricionistkinja ima veoma interesantan odgovor.
Možda vas zanima:
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Da li su slanina i svinjska mast zdravi - ovo je odgovor
Nutricionistkinja ima veoma interesantan odgovor.
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, a osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija, zbog čega bi trebalo da budemo oprezni s korišćenom količinom. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.
Shutterstock
Osim što masnoće iz masti uopšteno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku ključanja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da unos holesterola ima manji uticaj na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Shutterstock
Meso je uopšteno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u slanini možemo naći vitamine B kompleksa, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo imati na umu kod konzumacije slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega oprezni s unosom moraju biti ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska.
Kada kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu bilo najbolje jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 grama i oko 40 odsto od toga je masnoća, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja može itekakao da nađe mesto na vašem tanjiru – ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
Luk
Luk je bogat hranljivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi veliku dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranljive materije koje su uključene u regulaciju imunog sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekima koji se nazivaju slobodni radikali.
Printscreen/Instagram
Luk je takođe bogat vitaminima B kompleksa, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji živaca.
Na kraju, oni su dobar izvor kalijuma, minerala koji je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilna rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i aterije koje se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.
Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštite od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk smanjuje nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih materija koje se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može poboljšati imunu funkciju.
Dodavanje više luka u vašu ishranu jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje.
NISU SVE ISTE: Važno je odakle pijete vodu
Nisu sve vode iste, a klinički dijetetičar otkriva koju bi trebalo da izbegavate.
DOK SU DRUGI NARODI JELI PRSTIMA, SRBIMA JE VINO CEVIMA TEKLO DO DVOROVA: Naš najstariji vinovod datira iz vremena ovog vladara
Krajem 2022. godine u medijima je isplivao podatak koji je decenijama već poznat stručnoj javnosti, ali se nažalost o tome uvek malo govorilo, a još manje istraživalo.
U Beogradu prodaju za čak 500 dinara, pune tezge ove biljke! Domaćice misle da je korov pa čupaju i bace, ali...
Ova nežna, ali izuzetno otporna biljka, poreklom iz Azije, dugo je bila potcenjena
Tesla je iznenađujuće precizno opisao šta nas sve čeka u 2035. godini: Pogledajte šta je predvideo
Pogledajte šta je sve predvideo.
NEDELJOM SE RAĐAJU GOSPODA: Šta dan rođenja govori o vama?
U našem narodu postoji verovanje da dan rođenja može da odredi karakteristike osobe, čak i mnoge naše izreke imaju utemeljenje u danima u sedmici.
Komentari(0)