Nutricionistkinja otkrila zašto je dobro jesti svinjsku mast, slaninu i luk
Voće, povrće, žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi….sve su to namirnice koje uvek spominjemo u kontekstu zdrave ishane i za njih, verujemo, da već svi dobro znamo da bi bilo poželjno uključiti ih u svoju ishranu.
Ipak, šta je s nekim namirnicama koje već dugi niz godina tradicionalno koristimo u našoj ishrani, namirnice na kojima su odrasli naši roditelji, bake i deke poput svinjske masti, slanine i luka?
Mogu li i one da nađu svoje mesto u našoj ishrani i u kojoj količini?
Svinjska mast
Svinjska mast je jedna od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je jesti ili zaobići. Iako se dugi niz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno. Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, svinjska mast ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA), piše nutricionistica Andrea Bilandžija za Večernji list.
Možda vas zanima:
SRBI OBOŽAVAJU DA JE JEDU Postoje dve vrste slanine, a ovo je važno da znate i koja je bolja
Evo šta možete da očekujete ako jedete slaninu i šta je važno da znate.
SVE ŠTO NISTE ZNALI O SLANINI Zapanjiće vas ovih 7 činjenica i dobićete potrebu da je jedete svaki dan
Ukoliko mislite da znate sve o ovom slasnom suhomesnatom proizvodu, razmislite malo bolje. Donosimo vam 7 činjenica koje bi vas mogle iznenaditi.
Možda vas zanima:
SRBI OBOŽAVAJU DA JE JEDU Postoje dve vrste slanine, a ovo je važno da znate i koja je bolja
Evo šta možete da očekujete ako jedete slaninu i šta je važno da znate.
SVE ŠTO NISTE ZNALI O SLANINI Zapanjiće vas ovih 7 činjenica i dobićete potrebu da je jedete svaki dan
Ukoliko mislite da znate sve o ovom slasnom suhomesnatom proizvodu, razmislite malo bolje. Donosimo vam 7 činjenica koje bi vas mogle iznenaditi.
Možda vas zanima:
SRBI OBOŽAVAJU DA JE JEDU Postoje dve vrste slanine, a ovo je važno da znate i koja je bolja
Evo šta možete da očekujete ako jedete slaninu i šta je važno da znate.
SVE ŠTO NISTE ZNALI O SLANINI Zapanjiće vas ovih 7 činjenica i dobićete potrebu da je jedete svaki dan
Ukoliko mislite da znate sve o ovom slasnom suhomesnatom proizvodu, razmislite malo bolje. Donosimo vam 7 činjenica koje bi vas mogle iznenaditi.
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, a osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija, zbog čega bi trebalo da budemo oprezni s korišćenom količinom. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.
Shutterstock
Osim što masnoće iz masti uopšteno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku ključanja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da unos holesterola ima manji uticaj na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Shutterstock
Meso je uopšteno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u slanini možemo naći vitamine B kompleksa, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo imati na umu kod konzumacije slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega oprezni s unosom moraju biti ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska.
Kada kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu bilo najbolje jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 grama i oko 40 odsto od toga je masnoća, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja može itekakao da nađe mesto na vašem tanjiru – ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
Luk
Luk je bogat hranljivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi veliku dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranljive materije koje su uključene u regulaciju imunog sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekima koji se nazivaju slobodni radikali.
Printscreen/Instagram
Luk je takođe bogat vitaminima B kompleksa, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji živaca.
Na kraju, oni su dobar izvor kalijuma, minerala koji je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilna rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i aterije koje se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.
Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštite od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk smanjuje nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih materija koje se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može poboljšati imunu funkciju.
Dodavanje više luka u vašu ishranu jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje.
IZBEGAVAJTE IH Biljke koje po verovanju NIJE DOBRO držati u stanu, neke i zato što ispuštaju OTROVNE gasove
Prema verovanju, postoje biljke koje se ne preporučuju držati u kući jer mogu privući nesreću ili negativnu energiju.
U OVOJ CRKVI Mirotočile tri ikone, a sve se dogodilo u TEŠKOM trenutku i uoči velikog PRAZNIKA (FOTO)
Ljubovija - U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, verujući narod koji živi na teritoriji opština Ljubovija prisetio se pravog Božijeg čuda koje se pre par godina takođe uoči Vaskrsa dogodilo u Crkvi Svetog Preobraženja. Tri ikone su mirotočile, a Jovana Milovanović koja je u ovoj crkvi provela čitavu deceniju radeći kao prodavac u crkvenoj prodavnici, živi je svedok svega što se toga dana dogodilo.
TREBA JE IMATI U NOVČANIKU Verovanja vezana za ovu biljku su ZANIMLJIVA, a njeni ZDRAVSTVENI benefiti BROJNI, pročitajte zašto
Nana (ili menta) je višegodišnja zeljasta biljka. Postoje nekoliko vrsta nane, kao što su divlja nana (ili divlja menta), pitoma nana (mentha piperita), poljska nana (mentha arvensis), jabukova menta (mentha suaveolens) i barska nana (mentha aquatica). Ovim biljkama je zajednički veoma jak miris na mentol.
SRPKINJA UČESNIK ATENTATA NA PAVELIĆA Mileva mu nije oprostila UBISTVO OCA I ŠESTORO članova PORODICE!
Mileva Gaćeša Pićan, poslednja živa osoba koja je učestvovala u organizaciji atentata na Antu Pavelića 1957. u Argentini, preminula je u 97. godini u Buenos Ajresu.
BELI LUK Na njega po verovanju NE SME NEČISTA SILA, a nauka kaže da ga često JEDEMO, evo i zašto
Beli luk (Allium sativum) je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka na svetu, poznata ne samo kao začin koji obogaćuje ukus hrane, već i kao lekovita biljka sa brojnim zdravstvenim benefitima.
Komentari(0)