Variola vera za nas je sada samo istorija koje se sećamo, naročito epidemije u SFRJ, ali je variola i te kako znana Srbima u prošlosti. Ona je uzela život troje dece kneza Miloša. Pre gotovo dva veka nije bilo šale s vakcinacijom. Sve je bilo zabranjeno, sklapanje braka, školovanje ako neko nije bio pelcovan ili preležao užasnu bolest koja je ubijala 20 do 50 odsto zaraženih, a preživele ostavljala unakažene.
Za jednog od najpoznatijih srpskih guslara, pevača i tvoraca narodne poezije Filipa Višnjića (1767-1834), za koga se u školskom gradivu učilo kao o "slepom guslaru", znamo dosta ali ne i o tome da su njegovo slepilo, kao i kraste na licu bili posledica velikih boginja koje je preživeo u detinjstvu.
Vakcinacija protiv velikih boginja, koja se tada nazivala variola vakcinacija, prvi put je sprovedena u Srbiji oko 1826. godine. Tadašnji knez Miloš Obrenović bio je na vlasti, a vakcinacija je organizovana pod njegovim patronatom. Doktor Đorđe Stanojević, koji je bio lekar i vojni hirurg, bio je zadužen za sprovođenje vakcinacije.
Zna se da je od boginja umrlo troje dece kneza Miloša: sin Petar (1814) i ćerke Marija (1823) i Velika (1823). Da bi sprečio dalji pomor svog potomstva, knez je rešio da na sinu Mihailu primeni novu metodu zaštite od boginja – vakcinu. Trogodišnjeg kneževića Mihaila je 1826. godine vakcinisao knežev lični lekar Italijan Vito Romita. Tako je budući srpski vladar postao prva osoba u Srbiji za koju se pouzdano zna da je primila vakcinu protiv velikih boginja od strane pravog lekara.
Ova vakcinacija je imala ključnu ulogu u suzbijanju epidemije velikih boginja u Srbiji. Vakcina se primenjivala metodom usadivanja kravljeg virusa na kožu, a zatim se čekalo da se pojave karakteristične promene na koži koje su potvrđivale uspešnu vakcinaciju. Ovaj metod je bio efikasan i doprineo je smanjenju smrtnosti od velikih boginja.
Pročitajte još:
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)