PROSTITUCIJA U OKUPIRANOJ SRBIJI JE BILA LEGALNA: Gde su se nalazili crveni fenjeri i bordeli po prestonici?
Imajući u vidu da je i pre početka okupacije u Srbiji vladala prostitucija, ne čudi što je prisustvo nemačkih vojnika u njenim gradovima povećalo potražnju za uslugama kafana i drugih lokala u kojima su i pre rata držane prostitutke, i uticalo na porast seksualnog nasilja među vojnicima vermahta.
Kakav li je to samo prizor bio?! Svake nedelje, utorkom i petkom grupa devojaka pod punom večernjom opremom, sa mnogo šminke, kovrdžanim ili ispeglanim kosama, pod pratnjom žandara, šeta ulicama Beograda ne obazirući se na pogrdne povike i dobacivanja "uzornih žena“. One su prostitutke i idu na redovni lekarski pregled!
Prvi pisani zapisi o prostituciji datiraju iz vremena 4.000 godina pre Hrista (ne kaže se džabe da je to “zanat najstariji”). Najstarija javna kuća o kojoj su sačuvani podaci bila je u gradu Uruku u Sumeriji.
Srbija po ovom pitanju verovatno nije zaostajala za svetom. Stvar je u tome što kod nas nisu ostali nikakavi pisani tragovi. Ipak, ako se zna koliko su često ovim krajevima prolazile vojske, onda ni “pratilje logora” nisu mogle biti daleko.
Možda vas zanima:
NJIHOVU HRABROST ISTORIJA NE PAMTI Kako su NAŠIM VOJNICIMA i neprijatelji došli na sahranu
Razarač Zagreb bio je treći od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i najmoderniji ratni brod Kraljevine Jugoslavije.
Beograd u Drugom svetskom ratu – Misteriozne priče iz ratnih dana
Neispričane tajne okupiranog Beograda
Možda vas zanima:
NJIHOVU HRABROST ISTORIJA NE PAMTI Kako su NAŠIM VOJNICIMA i neprijatelji došli na sahranu
Razarač Zagreb bio je treći od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i najmoderniji ratni brod Kraljevine Jugoslavije.
Beograd u Drugom svetskom ratu – Misteriozne priče iz ratnih dana
Neispričane tajne okupiranog Beograda
Možda vas zanima:
NJIHOVU HRABROST ISTORIJA NE PAMTI Kako su NAŠIM VOJNICIMA i neprijatelji došli na sahranu
Razarač Zagreb bio je treći od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i najmoderniji ratni brod Kraljevine Jugoslavije.
Beograd u Drugom svetskom ratu – Misteriozne priče iz ratnih dana
Neispričane tajne okupiranog Beograda
Iako su se kasnije, početkom 20. veka, osamostaljivale i svojim zanatom zarađivale više, nijedna od njih nije ostavila trag u literaturi, među umetnicima, baš kao ni njihove mušterije iako se veruje da je među njima bilo i najznamenitijih Srba.
Printscreen
“Crveni fenjeri” u Zemunu
Prvi pisani tragovi o prostituciji u Beogradu potiču iz XIX veka. “Crveni fenjeri” najpre su se upalili u neposrednom susedstvu prestonog grada – u Zemunu u Ulici Ribarskoj. Kad su se preselili u Beograd zasvetleli su na Dorćolu u Vidinskoj i u Ulici Cara Dušana, a zatim i u drugim varoškim kvartovima.
Bordela je najviše bilo u Savamali. Današnja galerija “Manakova kuća” bila je jedna od prvih beogradskih harema i poznato leglo kurtizana, a iz policijskih izveštaja o racijama se vidi da je prostitutki bilo i na Vračaru, u Terazijskom kvartu i, zloglasnoj, Jataganmali.
Oni koji su hteli da prođu jeftinije, “prodavačice ljubavi” tražili su gde i danas – ispod Zelenog Venca i blizu takozvanog “Picinog parka” kod Ekonomskog fakulteta.
vikipedija
Kod lekara dva puta nedeljno
Stav države prema prostituciji u Srbiji nije se menjao vekovima – ona je bila ilegalna, a devojke koje su se njome bavile bile su kažnjavane i proterivane. Ipak, slično kao i u svetu, “zanat najstariji” ništa nije moglo iskoreniti.
Jedina razlika bila je u tome što je on u Parizu i Beču imao romantičarski, skoro mistični oreol, pa su kurtazine smatrane muzama umetnika, dok se u Srbiji vezivao za izveštaje o epidemijama tripera, gonoreje i sifilisa.
Sredinom XIX veka, vlasti su pokušale da nešto promene legalizujući pojavu. Iz tog perioda potiče i pomenuta “fešta” sa početka teksta jer su prostitutke bile dužne da dva puta nedeljno odlaze na lekarske preglede.
Ministar “vnutrenih dela” je 10. decembra 1871. godine, pod brojem 10072, po Knjaževini razaslao raspis “javni rad bluda i bludionica“. Tada je u Beogradu počeo da radi prvi bordel (kupleraj) ubrzo u narodu prozvan “zavod za ljubav”. Pisalo se i o ekskluzivnim kurtizanama koje su iz austrogarskih zemalja dolazile na dvonedeljno “gostovanje” u Beograd.
Crvene fenjere, bar zvanično, ugasio je general Živković 1929. u vreme Šestojanuarske diktature. Deo javnosti koji su činile mušterije ovih dama se bunio, a bilo je i onih koji su mislili da je uvođenje ovog “zanata” u zakonske vode dobra ideja kojom se može izbeći širenje zaraznih bolesti.
Imajući u vidu da je i pre početka okupacije u Srbiji vladala prostitucija, ne čudi što je prisustvo nemačkih vojnika u njenim gradovima povećalo potražnju za uslugama kafana i drugih lokala u kojima su i pre rata držane prostitutke, i uticalo na porast seksualnog nasilja među vojnicima vermahta
Ponovna legalizacija je naročito bila blizu tokom 1935. kada je u Beogradu izbila strašna epidemiju tripera i gonoreje od kojih su, zaražena zajedničkim rubljem i sanitarijama, oboljevala čak i deca.
(Istorijski zabavnik)
Na kraju, ovi zahtevi ipak nisu dobili pozitivan odgovor, a tako je ostalo sve do danas.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)