OVO SU NAJSTARIJA SRPSKA PREZIMENA: Svako od njih ima svoje ZNAČENjE, proverite da li je na spisku i VAŠE!
Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan, Bujak samo su neka od najstarijih srpskih prezimena.
Većina srpskih prezimena se spominje u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput Dečanske hrisovulje (darovnice) kojom je Stefan Dečanski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru.
Većina srpskih prezimena se spominje u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput Dečanske hrisovulje (darovnice) kojom je Stefan Dečanski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru, piše Srbinside.rs.
Možda vas zanima:
PROČITAJTE KAKO: Sveti Nikola je vratio vid oslepelom kralju Stefanu Dečanskom!
Kako su srednjovekovni životopisci svetaca zapisali, Stefan Dečanski je kao mladić bio oslepljen na dvoru svoga oca Milutina, zbog “raznih spletki i ljudskih planova”, a zapravo je “đavo izazivao nemire među najbližima”
OD OCA OSLEPLJEN, OD SINA UDAVLJEN: Zašto je Stefan Dečanski prokleo SVOJE SINOVE i na šta je bio spreman zbog PRESTOLA?
Stefan Uroš III Nemanjić je bio srpski kralj iz dinastije Nemanjić koji je vladao od 19. januara 1322. godine do 8. septembra 1331. godine.
Možda vas zanima:
PROČITAJTE KAKO: Sveti Nikola je vratio vid oslepelom kralju Stefanu Dečanskom!
Kako su srednjovekovni životopisci svetaca zapisali, Stefan Dečanski je kao mladić bio oslepljen na dvoru svoga oca Milutina, zbog “raznih spletki i ljudskih planova”, a zapravo je “đavo izazivao nemire među najbližima”
OD OCA OSLEPLJEN, OD SINA UDAVLJEN: Zašto je Stefan Dečanski prokleo SVOJE SINOVE i na šta je bio spreman zbog PRESTOLA?
Stefan Uroš III Nemanjić je bio srpski kralj iz dinastije Nemanjić koji je vladao od 19. januara 1322. godine do 8. septembra 1331. godine.
Možda vas zanima:
PROČITAJTE KAKO: Sveti Nikola je vratio vid oslepelom kralju Stefanu Dečanskom!
Kako su srednjovekovni životopisci svetaca zapisali, Stefan Dečanski je kao mladić bio oslepljen na dvoru svoga oca Milutina, zbog “raznih spletki i ljudskih planova”, a zapravo je “đavo izazivao nemire među najbližima”
OD OCA OSLEPLJEN, OD SINA UDAVLJEN: Zašto je Stefan Dečanski prokleo SVOJE SINOVE i na šta je bio spreman zbog PRESTOLA?
Stefan Uroš III Nemanjić je bio srpski kralj iz dinastije Nemanjić koji je vladao od 19. januara 1322. godine do 8. septembra 1331. godine.
Na ovom dokumentu su, naime, popisana imena svih ljudi (u nekim slučajevima i tri, četiri generacije potomaka) koji su tada živeli na tom posedu. Srpska prezimena su većinom nastajala po muškom pretku (patronimi), pa su potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi, Nikolini, postali Jovanovići, Radogostovići, Petrovići, Nikolići…
vikipedija
Prezimena po ženskom pretku (matronimi) su ređa, a vezuju se za žene koje su se istakle u borbi ili su, prosto, ostale udovice. To su Marići, Stanići, Jelići – kaže etnolog Miroslav Niškanović, jedan od retkih koji se bavi ovom problematikom i autor jedinstvene knjige “Srpska prezimena”.
Prema njegovim rečima, pored prezimena koja odražavaju vezu sa nekom drugom osobom (obično vezu roditelj – deca), imamo i ona koja označavaju lični izgled ili karakter, ali i nadimak osobe po kojoj je nastalo prezime: Slijepčević, Ćosić (ćosav), Brkić (brkat), Mudrinić, Divljak, Bujak (brz, hitar), Guzina, Ubiparip, Vrtikapa…
Tu su i prezimena koja ukazuju na bivše mesto boravka i koja su najčešća u Vojvodini, kao Birčanin, Crnogorac, Bosanac, Kaćanski…, ali i prezimena nastala prema zanimanjima: Samardžić, Moler, Popović, Ćurčić (od ćurčija – kožar, krznar), Kalajdžić (od kalajdžija – zanatlija koji kalajiše sudove), Mešterović (od mešter – učitelj), Pandurović, Ćatović (od ćata – pisar), Hodžić (od hodža – muslimanski sveštenik), Keserović (turska reč keser označava stolarsku alatku koja služi za “kopanje” korita, korpica… slovenska reč za nju je tesla).
vikipedija
Izuzetno stara srpska prezimena u najvećem broju su sačuvana u onim krajevima gde se najviše polagalo na tradiciju, poput Crne Gore i Hercegovine. Njihovom nastanku u velikoj meri je kumovao odnos prema drugim bratstvima, kao i činjenica da su nastala u ratničkom društvu.
– U ovim krajevima i bivšoj Vojnoj krajini, imamo prezimena kao što su Grdinić, Grubanov, Jovanda… Ovo poslednje je, recimo, izvedeno od imena Jovan. Nazvati tada nekoga Jovicom, u tim krajevima, bila je najveća uvreda. Jovanda, sa druge strane, zvuči silno, snažno i trebalo je da zaplaši neprijatelja, po principu: Kako ćeš ti takav na Jovandu ili Vidi ga, Grdnog – objašnjava Niškanović.
On dodaje da u ovu grupu spadaju i prezimena u kojima se vidi veza sa određenom životinjom, poput Vukotića, Međedovića ili Drakulića. Snaga vuka, medveda ili zmaja, trebalo je da se prenese na nosioca i zaštiti ga od neprijatelja i zlih sila.
Pri tom, treba reći da Drakulići ili Drakulovići, nemaju nikakve veze sa najpoznatijim vampirom. Reč je o starobalkanskom imenu, dok se prezime u Srbiji koristi još od 11. veka, mnogo pre vremena Vlada Cepeša. Opet, ima prezimena koja su nam danas smešna, iako su im u prošlosti pridavana druga značenja. Takva su, primera radi, prezimena Gaće, Karagaća, Kura(j)ica… Gaće su u prošlim vremenima bile naziv za čakšire ili pantalone, a ne za gaće koje se nose ispod “gaća”.
Printscreen/Facebook
Karagaća je, stoga, bio rodonačelnik sa crnim pantalonama, ali šta reći za Derigaće, Paligaće ili Serigaće? Ono što važi za Gaće, u određenom smislu, važi i za Kura(j)ice – kur je praslovenska i sveslovenska reč za petla, čija je deminutivna izvedenica vremenom dobila značenje… znate već.
Sa druge strane, ima Domazet(ovića) i Žugića koji se neće preterano obradovati, kada otkriju poreklo svoga prezimena. Izrazom domazet ranije se označavao muškarac koji je, kada se oženio, došao da živi u kući i na imanju ženine porodice (što bi se danas reklo: udao se); dok je žuga bio uzvik za vabljenje gusaka (žuga, žuga, žuga), ali i naziv tvrdokrilca koji živi u đubretu, odnosno larve slaninara, koja nagriza suvo meso (u prenesenom značenju žugav znači zajedljiv, tako da može označavati i prepredenjaka).
Danilović – u osnovi mu je lično ime Danilo, iz grčkog jezika modifikovano ime biblijskog proroka Danijela, Divac – od reči div ili istovetnog muškog imena. Znači mladi Div, to jest sin Diva. Divci se nalaze u dokumentima još u 15. veku.
Ekmečić – interesantno prezime po zanimanju rodonačelnika, koji je bio pekar – ekmedžija (balkanski turcizam).
Retko prezime za tako rasprostranjeno zanimanje Karadžić – prezime dobijeno po rodonačelniku koji se zvao Karadža. Karadža je turcizam sa značenjem “vo crne dlake”, ali i – srna. Korać – reć korać preuzeta je iz kovačke terminologije i predstavlja naziv za čekić kojim se potkivaju konji.
Savić – u osnovi ovog prezimena, ali i imena, jeste lično ime Sava, sa značenjima starac ili deda Stojaković – reč stojak označava motku sa cepom, kojom se mlati žito, ali i debeo i dugačak štap uopšte. Često su ga nosili lokalni uglednici.
Interesantno je i poreklo prezimena Glumac, Glumčev… Po nekim verzijama, ovo prezime sadrži i voajersku primesu, jer je glumac (ili prislušnik) u nekim krajevima bio onaj koji se prikrada do prozora ložnice (gde spavaju mladenci) i sluša (i obaveštava) prve tri večeri šta se tamo dešava.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Niko ne može takvoj da odoli: Žena koja ima ovu osobinu, privlači muškarce kao magnet!
Neke muškarce privlači fizički izgled žene, dok drugi više obraćaju pažnju na njene osobine. Čemu ne mogu da odole?
USPONI I PADOVI NIKOLE PAŠIĆA - KAKO MU JE KRAJ ALEKSANDAR ZAPEČATIO KARIJERU? Za sve je kriv njegov ROĐENI SIN!
Srpski ratni premijer i ministar inostranih poslova Nikola Pašić rođen je 1845. godine u Zaječaru
BILA MU JE PREKO CELIH GRUDI, MALO KO JE ZNAO: Evo kako je izgledala tetovaža kralja Aleksandra Karađorđevića
On je preko celih grudi imao ogromnu tetovažu
ZNALA JE DA JOJ MUŽ IMA LJUBAVNICE U SVAKOM SELU: Jedno mu nije oprostila, uzela je pištolj i...
Ljubica Obrenović, rođeno Vukomanović, bila je žena Miloša Obrenovića, u narodu poštovana kao velika gospođa, ali nije imala lak život
CRNA REKA ZDRAVLJA: Zašto je sok od aronije sa Golije najlekovitiji i kako se koristi protiv virusa i pritiska
Iako su je zvali "sibirskom borovnicom", aronija je u Srbiji pronašla idealno stanište – čiste planinske obronke. Otkrivamo zašto se sok od aronije sa planine Golije smatra najlekovitijom "crnom rekom zdravlja", kako se koristi protiv visokog pritiska i zašto je ova bobica najjači antioksidans koji raste kod nas.
Komentari(0)