PREDVIDEO KAD ĆE UMRETI, PA UREZAO NA SPOMEN-PLOČU: Smrti se ne boji, odredio i kad će supruga „otići na onaj svet“
Branislav iz Ljiga je neobičnom računicom odredio da će umreti 2025. godine i tu godinu je uklesao na svoju spomen ploču.
Branislav Reljić iz Ljiga na svoju spomen-ploču upisao je godinu u kojoj će umreti, a isto je učinio i za suprugu. On se vodio nesvakidašnjom računicom, koristeći genetske predispozicije svojih predaka.
„Svi moji preci živeli su od 83 do 88 godina, na osnovu toga ja bih trebao živeti još četiri godine. Svoju suprugu nisam prisiljavao, pitao sam je da li želi ili ne s obzirom da smo preko pola veka u braku, iako je šest godina mlađa, da po mom proračunu stoji da će imati i tri godine udovičkog staža. A da moje računanje ne greši evo čistog primera, moj rođeni brat umro je u 84. godini, svega nekoliko dana pred sopstevni rođendan“, kazao je Branislav Reljić za RINU.
Ovaj Ljižanin kaže da se smrti ne boji, a na pitanje da li će se uplašiti ako njegov proračun nije tačan, odgovorio je da natpis neće menjati:
Možda vas zanima:
PESMA KOJU SU OBOŽAVALI JUGOSLOVENI, A ONDA JE ZABRANJENA Ploča je stajala godinama sa oznakom “ne emitovati”
Vremenom je pesma obnovljena, pa je stigla i do inostranstva, gde su je obožavali naši "gastarbajteri".
SAD ĆU TI POKAŽEM OD KOJE SE DRVO PRAVI PINOKIO 12 nišlijskih uzrečica koje samo oni mogu da smisle
Bogatstvo jednog jezika ogleda se kako u književnosti, tako i u narodnim govorima, u kojima se najviše može prepoznati i sačuvati duh jednog naroda.
Možda vas zanima:
PESMA KOJU SU OBOŽAVALI JUGOSLOVENI, A ONDA JE ZABRANJENA Ploča je stajala godinama sa oznakom “ne emitovati”
Vremenom je pesma obnovljena, pa je stigla i do inostranstva, gde su je obožavali naši "gastarbajteri".
SAD ĆU TI POKAŽEM OD KOJE SE DRVO PRAVI PINOKIO 12 nišlijskih uzrečica koje samo oni mogu da smisle
Bogatstvo jednog jezika ogleda se kako u književnosti, tako i u narodnim govorima, u kojima se najviše može prepoznati i sačuvati duh jednog naroda.
Možda vas zanima:
PESMA KOJU SU OBOŽAVALI JUGOSLOVENI, A ONDA JE ZABRANJENA Ploča je stajala godinama sa oznakom “ne emitovati”
Vremenom je pesma obnovljena, pa je stigla i do inostranstva, gde su je obožavali naši "gastarbajteri".
SAD ĆU TI POKAŽEM OD KOJE SE DRVO PRAVI PINOKIO 12 nišlijskih uzrečica koje samo oni mogu da smisle
Bogatstvo jednog jezika ogleda se kako u književnosti, tako i u narodnim govorima, u kojima se najviše može prepoznati i sačuvati duh jednog naroda.
„Ako Bog odluči da okasni s pozivom, ja datum smrti neću menjati na spomeniku, to je božji dar. Mnogi su se bunili zbog čega to pišem, rekao sam to je moja volja. Dodao sam na spomenik pisanim slovima ‘počivajte u miru, Bobana sa porodicom’, kamenorezcu ne bi pravo pa me pita zbog čega tako, ja mu odgovorim ‘nemoj da te mušterije uče poslu'“, izjavio je Reljić.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)