MAGIJSKA MESTA U VLAŠKOJ MAGIJI U verovanju ljudi posebno mesto IMAJU RASKRŠĆA (FOTO/VIDEO)

Lepote Srbije

12:00

Zanimljivosti 0

Mesta gde se ukrštaju putevi su ona gde se nešto koncentriše i zatim grana, a u verovanju ljudi imaju posebno mesto.

MAGIJSKA MESTA U VLAŠKOJ MAGIJI U verovanju ljudi posebno mesto IMAJU RASKRŠĆA (FOTO/VIDEO)
Shutterstock

Obredi vlaške magije mogu da se izvode samo na mestima gde se okupljaju saveznici vračara - vile i duhovi Vlaške vračare svoje obrede vrše na mestima gde se okupljaju njihovi saveznici - vile i duhovi. Obično su to mesta gde se ranije dogodila nasilna smrt, stoletna stabla bez krošnje ili napuštena groblja, piše u knjizi „Tajne vlaške magije“ Jasan Jojić. Vlaške vračare tamo se upućuju noću, same i ćutke, i nikako se ne okreću za sobom.

MAGIJSKA MESTA U VLAŠKOJ MAGIJI U verovanju ljudi posebno mesto IMAJU RASKRŠĆA (FOTO/VIDEO) Shutterstock
 

Pragovi i raskršća u domovima

Postoje mesta pogodna za vračanje. To su pragovi i prostor iza vrata, jer se veruje da tu prebivaju duše predaka, koje se često prizivaju u nesreći, i stepeništa, koje predstavlja simbol uspeha.

Vradžbine počinju od najnižeg stepenika i završavaju se na pragu doma. Složeniji obredi, u kojima vračare prizivaju čitave armije duhova i sama božanstva, čak i Sunce, Mesec i zvezde, međutim, zahtevaju posebna mesta. Zvezda Danica, na primer, može se prizvati samo posle ponoći ako vračara stoji ispod krošnje šljive; Draku se vračara obraća s praga vodenice, a obredno dozivanje drugih demona vrši se na raskršćima.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Mesta gde se ukrštaju putevi su ona gde se nešto koncentriše i zatim grana, a u verovanju ljudi imaju posebno mesto. 

Vlasi, tako, imaju običaj da se pogrebna povorka od pokojnikove kuće do groblja zaustavlja na svakoj raskrsnici. Ovim se odaje počast precima, ali i pokojniku se otežava da nađe put do kuće ako se povampiri. Na raskrsnici ljudi ostavljaju svoje stvari u nadi da će ih neko drugi uzeti i tako preuzeti i njihov problem ili nesreću. Da bi lakše ostvarili svoj naum, nesreću preneli na drugog, najčešće ostavljaju zlato ili novac. Veruje se da se ovako najlakše mogu izlečiti osip kože i glavobolja, ali i druge nesreće koje čoveka snađu bez vidljivog povoda. Tri večeri zaredom treba obolelo mesto protrljati zlatnim predmetom ili novčanicom, a zatim taj nakit ili novac ostaviti na raskrsnici da ga neoprezni ili pohlepni čovek uzme - i tako i bolest ili tegobu. Vlasi u ovome ne vide nešto nepošteno niti ih grize savest, jer smatraju da su svoj lek tim zlatom ili novcem platili.

Prizivanje demona

Na raskrsnicu će izaći i vračara kad mora da prizove demone. Pošto tada niko ne sme da joj prekine obred, slučajne prolaznike izbegavaju tako što biraju gluvo doba noći, a da bi bile sigurne da niko neće naići, na raskrsnicu izlaze kad su jak vetar, mraz ili nepogoda. Pre nego što stupe u centar raskrsnice, svlače se gole, a onda raspletene kose i podignutih ruku šapatom izgovaraju obredne reči i imena demona i mračnih sila koje pozivaju da bi im odagnali tuđe čini ili da bi prenele one koje vračara šalje nekom drugom.

Teranje bolesti

Na raskrsnici ljudi ostavljaju svoje stvari u nadi da će ih neko drugi uzeti i preuzeti i njihov problem. Tri večeri zaredom obolelo mesto treba protrljati novčanicom, a zatim taj novac ostaviti na raskrsnici.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading