OTKRIVENA TAJNA SRPSKE RAKIJE Da bi bila čista kao suza, domaćini u ovom delu naše zemlje cede je kroz šajkaču!
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
Većina domaćina peče je na tradicionlan način pokušavajući da dobije što jaču i što ljuću, ali ipak imaju i jedan trik. Dok rakija odležava u buretu, stvaraju se čestice koje je zamućuju pa se ona posle cedi i to ni manje, ni više već kroz šajkaču.
„Odvajkada se šajkača u šumadijskim selima koristila da se kroz nju procedi rakija. Nekada davno nije bilo ovih modernih materijala i gaza, pa je ta tradicinalna srpska kapa bila svima od višestruke koristi. Bio je to dug proces da se kroz nju procedi, ali delotvoran. Rakija bude čista kao suza. Taj običaj se i dalje održao u brojnim domaćinstvima kroz Šumadiju“, izjavio je domaćin Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole.
Možda vas zanima:
OTKRIVENA TAJNA SRPSKE RAKIJE Da bi bila čista kao suza domaćini u Šumadiji cede je kroz šajkaču
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
MUZEJ RAKIJE U ČAČKU: Ima i prepečenicu iz Drugog svetskog rata, a Cane otkriva zašto je srpska šljivovica bolja od viskija FOTO
Srpska šljivovica mogla bi se naći na UNESKO listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a nadaleko je poznato da se najbolja prepečinica, ljuta i mučenica, kako još nazivaju šljivovicu, pravi u Šumadiji.
Foto: Rina
Najčešće voćke od kojih se rakija pravi svakako su šljiva, kajsija i dunja, ali brojni domaćini upravo poput Dragana pokušavaju i odrđene eksperimente, nadaju se da će žestoku kapljicu napraviti od kupusa ili krompira. Mada ni tada nema većih promena kad je proces pravljenja u pitanju.
„Posle sakupljanja voća i stavljanja u kace kreće fermentacija tj. vrenje kljuka. Sledeći korak je prepek, odnosno vađenje srca rakije. U kazan se sipa meka rakija uz dodavanje 20 odsto hladne bunarske vode. Odvaja se oko dva litra kad prvo poteče rakija i to se prosipa, zatim se peče do momenta kada iz kazana počne da teče rakija slabija od 40 stepeni. To što se dobije je srce rakije. Dobijena količina se sipa u hrastovo bure da odleži oko šest meseci“, otkriva Dragan.
Foto: Rina
Ovaj meštanin sela Zagorica svojvremeno je pokušao i da napravi prvu šumadijsku tekilu i to od agave koju uzgaja u svom dvorištu.
„List agave se isecka na sitne komade, usitnio sam ih dodatno u muljaču za grožđe, doda se kvasac i voda. Posle previranja pristupa se pečenju kao i ostalih rakija i od jednog kazana dobije se oko 18 litara čiste tekile. Ukus je identičan kao i industrijska tekila koja se može kupiti u trgovinama, kod nas se slabo konzumira“, rekao je Dragan.
Ko je Nikola koji je MILION EVRA dao drugovima i otišao u šumu?
Bio je jedan od najboljih atletiskih trenera na svetu kada je povukao šokantan potez - ostavljam posao, sve milione evra koje sam zaradio poklanjam prijateljima i odlazim da živim u brvnaru u šumi!
Znate li čemu služi dugme „leptirić“ na mašini za veš: Funkcija koju mnogi ne koriste, a vrlo je korisna
Ova oznaka na veš mašini zbunjuje mnoge
Za ovo povrće Tesla je tvrdio da je pogubno za zdravlje! "Na glasu je da je hrana za mozak, ali ima jake..."
Govorio je da postoji mnogo stvari koje nas čine neproduktivnim, a jedna od njih je – loša ishrana.
Ljuba iz Niša razvio unosan biznis sa lekovitim plodom: Zarađuje 250 evra po kilogramu, stekao pravo bogatstvo!
Za plantažu od 10 ari potrebno je uložiti oko 45.000 evra
On je poslednji potomak Vuka Karadžića, bio plod ljubavne afere: Umro posle 45 godina, a tek posle smrti postao slavan FOTO
Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864) bio je jedan od najvažnijih reformatora srpskog jezika, pravopisa i kulture, kao i prvi ozbiljan srpski etnograf. Sa suprugom Anom imao je trinaestoro dece, a od njegovih naslednika samo dvvoje je nadživelo roditelje - Dimitrije i Mina.
Komentari(0)