OTKRIVENA TAJNA SRPSKE RAKIJE Da bi bila čista kao suza domaćini u Šumadiji cede je kroz šajkaču
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
Većina domaćina peče je na tradicionlan način pokušavajući da dobije što jaču i što ljuću, ali ipak imaju i jedan trik. Dok rakija odležava u buretu, stvaraju se čestice koje je zamućuju pa se ona posle cedi i to ni manje, ni više već kroz šajkaču.
„Odvajkada se šajkača u šumadijskim selima koristila da se kroz nju procedi rakija. Nekada davno nije bilo ovih modernih materijala i gaza, pa je ta tradicinalna srpska kapa bila svima od višestruke koristi. Bio je to dug proces da se kroz nju procedi, ali delotvoran. Rakija bude čista kao suza. Taj običaj se i dalje održao u brojnim domaćinstvima kroz Šumadiju“, izjavio je domaćin Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole.
Možda vas zanima:
VELIKA ČAST ZA SRBIJU Šljivovica upisana na UNESKO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva
"Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice", element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, potvrdili su u Ministarstvu kulture.
OTKRIVENA TAJNA SRPSKE RAKIJE Da bi bila čista kao suza, domaćini u ovom delu naše zemlje cede je kroz šajkaču!
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
Možda vas zanima:
VELIKA ČAST ZA SRBIJU Šljivovica upisana na UNESKO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva
"Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice", element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, potvrdili su u Ministarstvu kulture.
OTKRIVENA TAJNA SRPSKE RAKIJE Da bi bila čista kao suza, domaćini u ovom delu naše zemlje cede je kroz šajkaču!
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
Najčešće voćke od kojih se rakija pravi svakako su šljiva, kajsija i dunja, ali brojni domaćini upravo poput Dragana pokušavaju i odrđene eksperimente, nadaju se da će žestoku kapljicu napraviti od kupusa ili krompira. Mada ni tada nema većih promena kad je proces pravljenja u pitanju.
rina.rs
„Posle sakupljanja voća i stavljanja u kace kreće fermentacija tj. vrenje kljuka. Sledeći korak je prepek, odnosno vađenje srca rakije. U kazan se sipa meka rakija uz dodavanje 20 odsto hladne bunarske vode. Odvaja se oko dva litra kad prvo poteče rakija i to se prosipa, zatim se peče do momenta kada iz kazana počne da teče rakija slabija od 40 stepeni. To što se dobije je srce rakije. Dobijena količina se sipa u hrastovo bure da odleži oko šest meseci“, otkriva Dragan.
Ovaj meštanin sela Zagorica svojvremeno je pokušao i da napravi prvu šumadijsku tekilu i to od agave koju uzgaja u svom dvorištu.
„List agave se isecka na sitne komade, usitnio sam ih dodatno u muljaču za grožđe, doda se kvasac i voda. Posle previranja pristupa se pečenju kao i ostalih rakija i od jednog kazana dobije se oko 18 litara čiste tekile. Ukus je identičan kao i industrijska tekila koja se može kupiti u trgovinama, kod nas se slabo konzumira“, rekao je Dragan.
rina.rs
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Starinski recept za najbolji sutlijaš, poslastica uz koju su odrasle generacije: Brzo se pravi, a još brže smaže
Pravi se brzo i lako, a nestaće sa stola odmah.
Zaboravljeni recept za jelo "komat" iz Gornje Jablanice – srpska varijanta slane pite
Jelo koje se pravilo „kad ništa drugo nije bilo u kući“: Komat, skromna pita iz narodne kuhinje juga Srbije
Tradicionalna metoda pravljenja sira iz mješine u Pešterskoj visoravni
Sir sa ukusom vetra i vune: Kako se vekovima pravi najautentičniji pešterski sir u ovčijoj mješini
Komentari(0)