OTKRIVENA TAJNA SRPSKE RAKIJE Da bi bila čista kao suza domaćini u Šumadiji cede je kroz šajkaču
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
Većina domaćina peče je na tradicionlan način pokušavajući da dobije što jaču i što ljuću, ali ipak imaju i jedan trik. Dok rakija odležava u buretu, stvaraju se čestice koje je zamućuju pa se ona posle cedi i to ni manje, ni više već kroz šajkaču.
„Odvajkada se šajkača u šumadijskim selima koristila da se kroz nju procedi rakija. Nekada davno nije bilo ovih modernih materijala i gaza, pa je ta tradicinalna srpska kapa bila svima od višestruke koristi. Bio je to dug proces da se kroz nju procedi, ali delotvoran. Rakija bude čista kao suza. Taj običaj se i dalje održao u brojnim domaćinstvima kroz Šumadiju“, izjavio je domaćin Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole.
Možda vas zanima:
VELIKA ČAST ZA SRBIJU Šljivovica upisana na UNESKO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva
"Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice", element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, potvrdili su u Ministarstvu kulture.
OTKRIVENA TAJNA SRPSKE RAKIJE Da bi bila čista kao suza, domaćini u ovom delu naše zemlje cede je kroz šajkaču!
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
Možda vas zanima:
VELIKA ČAST ZA SRBIJU Šljivovica upisana na UNESKO listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva
"Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice", element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisan je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, potvrdili su u Ministarstvu kulture.
OTKRIVENA TAJNA SRPSKE RAKIJE Da bi bila čista kao suza, domaćini u ovom delu naše zemlje cede je kroz šajkaču!
Srpska rakija nadaleko je poznata, ona je u našem narodu lek za telo, za dušu, ali i sredstvo za dezinfekciju i mnogo toga još.
Najčešće voćke od kojih se rakija pravi svakako su šljiva, kajsija i dunja, ali brojni domaćini upravo poput Dragana pokušavaju i odrđene eksperimente, nadaju se da će žestoku kapljicu napraviti od kupusa ili krompira. Mada ni tada nema većih promena kad je proces pravljenja u pitanju.
rina.rs
„Posle sakupljanja voća i stavljanja u kace kreće fermentacija tj. vrenje kljuka. Sledeći korak je prepek, odnosno vađenje srca rakije. U kazan se sipa meka rakija uz dodavanje 20 odsto hladne bunarske vode. Odvaja se oko dva litra kad prvo poteče rakija i to se prosipa, zatim se peče do momenta kada iz kazana počne da teče rakija slabija od 40 stepeni. To što se dobije je srce rakije. Dobijena količina se sipa u hrastovo bure da odleži oko šest meseci“, otkriva Dragan.
Ovaj meštanin sela Zagorica svojvremeno je pokušao i da napravi prvu šumadijsku tekilu i to od agave koju uzgaja u svom dvorištu.
„List agave se isecka na sitne komade, usitnio sam ih dodatno u muljaču za grožđe, doda se kvasac i voda. Posle previranja pristupa se pečenju kao i ostalih rakija i od jednog kazana dobije se oko 18 litara čiste tekile. Ukus je identičan kao i industrijska tekila koja se može kupiti u trgovinama, kod nas se slabo konzumira“, rekao je Dragan.
rina.rs
GRUŠALJ: Zaboravljena pita sa kiselim testom – zašto je ovaj specijalitet Stare planine savršena zamena za burek
Grušalj (Gruvanica ili Razlevuša) je autentični specijalitet iz jugoistočne Srbije, često vezan za sela oko Stare planine i Pirota. Iako liči na pitu ili proju, Grušalj je mnogo više – to je hrana za pastire i teške radnike, zasitna, puna sira i mnogo zdravija od klasičnog bureka. Otkrivamo tajnu kiselog testa i pravog, domaćeg belog sira.
Recept za domaću supu zlata vredan: Jedan sastojak je ključan, spremaćete je svaki drugi dan
Samo jedna namirnica koja može potpuno da podigne njen ukus.
TAJNA JELA KOЈE LEČI GROFICA: Recept za Pposni pasulj koji su monasi Fruške Gore kuvali u kazanima i zašto je najbolji za zimu
Pasulj prebranac je kulinarski klasik, ali malo ko zna za njegovu pravu, posnu, manastirsku verziju. Otkrivamo zašto se ovaj specijalitet sa Fruške Gore naziva "pasulj grofica", kako su ga monasi usavršili do savršenstva i zašto je, zbog visokog sadržaja proteina i vlakana, on najbolji prirodni lek za varenje tokom zime.
BAKIN KOLAČ JE POSLASTICA NA KOJOJ SU ODRASTALE MNOGE GENERACIJE NA NAŠIM PROSTORIMA: Evo kako se sprema ovaj zaboravljeni dezert
Bakin kolač je dugi niz godina bio jedna od omiljenih poslastica na našim prostorima.
DA LI JE KASNO?: Evo za koliko dana možete ukiseliti kupus
Kiselom kupusu treba otprilike oko četiri nedelje da bi se ukiselio i bio spreman za konzumiranje.
Komentari(0)