DOSPELA JE I DO NEMAČKIH NOVINA Ovo drvo su Rimljani koristili za podupiranje rudničkih jama u Bosni (FOTO/VIDEO)
Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.
Pančićeva omorika (Picea omorica) je četinarska vrsta koja pripada familiji Pinaceae. U dalekoj prošlosti naseljavala je sve kontinente, pre smene ledenog i međuledenog doba. Nastupanjem ledenog doba, omorika je utočište našla u srednjem delu toka Drine, u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni, između Bajine Bašte i Višegrada, gde joj je danas jedino stanište u svetu.
Shutterstock/Pančićeva omorika
Josif Pančić je za omoriku prvi put čuo u užičkom kraju 1855. godine, a deset godina kasnije naredio je da se za potrebe Velike škole iz zapadne Srbije dostave grane sa šišarkama svih četinara. Tu su se našle i dve grane omorike.
Krajem 1875. Pančić je pronašao omoriku u Zaovinama. O tome je objavio, na nemačkoj jeziku, članak "Jedan novi četinar u Istočnim Alpima". Opis same biljke je napisan kako to današnja botanika zahteva - na latinskom jeziku.
Možda vas zanima:
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
OVA SRPSKA PLANINA JE NAJLEPŠA U PROLEĆE: Jedan staroslovenski bog je nije slučajno izabrao za svoj dom (FOTO)
Tara je izuzetno posećena zbog povoljnih klimatskih uslova
Možda vas zanima:
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
OVA SRPSKA PLANINA JE NAJLEPŠA U PROLEĆE: Jedan staroslovenski bog je nije slučajno izabrao za svoj dom (FOTO)
Tara je izuzetno posećena zbog povoljnih klimatskih uslova
Možda vas zanima:
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
OVA SRPSKA PLANINA JE NAJLEPŠA U PROLEĆE: Jedan staroslovenski bog je nije slučajno izabrao za svoj dom (FOTO)
Tara je izuzetno posećena zbog povoljnih klimatskih uslova
Odmah je osporavan u naučnim krugovima. Izražena je sumnja da se radi o novoj vrsti. Pančić je izdržao kritiku nauke i vrsta je dobila ime po njemu. On ju je često nazivao "ledenom lepoticom".
Karlo Maly je 1934. otkrio nalažište Pančićeve omorike na Mitrovcu (Crveni potok ili Tepih livada), što predstavlja jedino nalazište omorike na tresetištu. Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u tzv. rezervate prirode o kojima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa JP Nacionalni park Tara. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom, a prirodna staništa su strogi rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.
Omorika dostiže visinu do 50 metara. Ima krošnju uskog piramidalnog oblika. Grane omorike su kratke, pri vrhu krošnje uperene nagore, u sredini horizontalne, u donjem delu nešto viseće, sa vrhovima usmerenim ka nebu. Četine su na gornjoj strani tamnozelene i sjajne, a sa donje strane imaju dve bele pruge i ne bodu. Mlade šišarke su ljubičaste boje, a zrele dobijaju crvenosmeđu boju. Omorika se spušta do 400 metara nadmorske visine, a penje do 1.700 metara. Uglavnom raste na krečnjaku, ponekada i na serpentinu.
Shutterstock/Pančićeva omorika
Zbog vretenastog, izuzetno lepog izgleda, nazivaju je i četinarskom lepoticom. Drvo je velike tehničke vrednosti i koristi se za izradu muzičkih instrumenata. Feliks Kanic u svojim putopisima navodi da su Pančićevu omoriku Rimljani koristili za podupiranje rudničkih jama u Bosni.
Pančićeva omorika kao "živi fosil" svetske flore predstavlja naučnu zagonetku - pre svega njeno poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u poređenju sa drugim biljnim vrstama, osetljivost na negativno delovanje čoveka u prirodnim staništima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađenim urbanim uslovima.
Josif Pančić je 1888. sahranjen u sanduku načinjenom od omorike, na vrhu Kopaonika koji nosi ime Pančićev vrh - mada Pančićeva omorika uopšte ne raste na Kopaoniku! Na ovoj planini je samo grob Josifa Pančića, što je bila poslednja želja najvećeg srpskog prirodnjaka. Zapravo, postoji nekoliko primeraka stabala omorike, ali su te biljke donete sa Tare.
Pančićeva omorika se nalazi u NP Tara:
Izvor: blic
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Kako da proverite koliko imate godina radnog staža? Ovo je računica, besplatno je i lako
Važna informacija o računici za godine radnog staža
SRPSKA KNJEGINJA UVEK NOSILA 2 PIŠTOLJA ZA POJASOM, JURILA MUŽEVE LJUBAVNICE: Jednoj presudila bez da je trepnula
Odevena jednostavno, kako je to bio običaj bogatijih žena, tokom borbi je nosila dva mala pištolja oko pojasa
Baka Jela (78) živi sama u planini bez struje i vode: Jedem kad imam, niko mi ne dolazi, sa mačkom pričam
Baka Jela Đurđević (78) živi sama u crcu planine Bobija, u selu Gornja Orovica, u kući bez struje i vode.
KAKO JE NASTAO NAJPOZNATIJI BEOGRADSKI TRG: Njegovo ime KRIJE PRIČU
Trg Terazije obuhvata područje od Sremske ulice do Ulice kralja Milana.
Ovo su 4 jednostavna testa koja otkrivaju da li je med pravi ili lažan – treći je najpouzdaniji
Na tržištu se sve češće pojavljuje med koji sa pčelama ima vrlo malo veze.
Komentari(0)