DOSPELA JE I DO NEMAČKIH NOVINA Ovo drvo su Rimljani koristili za podupiranje rudničkih jama u Bosni (FOTO/VIDEO)

Lepote Srbije

12:20

Zanimljivosti 0

Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.

DOSPELA JE I DO NEMAČKIH NOVINA Ovo drvo su Rimljani koristili za podupiranje rudničkih jama u Bosni (FOTO/VIDEO)
Shutterstock/Pančićeva omorika

Pančićeva omorika (Picea omorica) je četinarska vrsta koja pripada familiji Pinaceae. U dalekoj prošlosti naseljavala je sve kontinente, pre smene ledenog i međuledenog doba. Nastupanjem ledenog doba, omorika je utočište našla u srednjem delu toka Drine, u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni, između Bajine Bašte i Višegrada, gde joj je danas jedino stanište u svetu.

Shutterstock/Pančićeva omorika
 

Josif Pančić je za omoriku prvi put čuo u užičkom kraju 1855. godine, a deset godina kasnije naredio je da se za potrebe Velike škole iz zapadne Srbije dostave grane sa šišarkama svih četinara. Tu su se našle i dve grane omorike.

Krajem 1875. Pančić je pronašao omoriku u Zaovinama. O tome je objavio, na nemačkoj jeziku, članak "Jedan novi četinar u Istočnim Alpima". Opis same biljke je napisan kako to današnja botanika zahteva - na latinskom jeziku.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Odmah je osporavan u naučnim krugovima. Izražena je sumnja da se radi o novoj vrsti. Pančić je izdržao kritiku nauke i vrsta je dobila ime po njemu. On ju je često nazivao "ledenom lepoticom".

 

 

Karlo Maly je 1934. otkrio nalažište Pančićeve omorike na Mitrovcu (Crveni potok ili Tepih livada), što predstavlja jedino nalazište omorike na tresetištu. Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u tzv. rezervate prirode o kojima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa JP Nacionalni park Tara. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom, a prirodna staništa su strogi rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.

 

 

Omorika dostiže visinu do 50 metara. Ima krošnju uskog piramidalnog oblika. Grane omorike su kratke, pri vrhu krošnje uperene nagore, u sredini horizontalne, u donjem delu nešto viseće, sa vrhovima usmerenim ka nebu. Četine su na gornjoj strani tamnozelene i sjajne, a sa donje strane imaju dve bele pruge i ne bodu. Mlade šišarke su ljubičaste boje, a zrele dobijaju crvenosmeđu boju. Omorika se spušta do 400 metara nadmorske visine, a penje do 1.700 metara. Uglavnom raste na krečnjaku, ponekada i na serpentinu.

Shutterstock/Pančićeva omorika
 

Zbog vretenastog, izuzetno lepog izgleda, nazivaju je i četinarskom lepoticom. Drvo je velike tehničke vrednosti i koristi se za izradu muzičkih instrumenata. Feliks Kanic u svojim putopisima navodi da su Pančićevu omoriku Rimljani koristili za podupiranje rudničkih jama u Bosni.

Pančićeva omorika kao "živi fosil" svetske flore predstavlja naučnu zagonetku - pre svega njeno poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u poređenju sa drugim biljnim vrstama, osetljivost na negativno delovanje čoveka u prirodnim staništima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađenim urbanim uslovima.

Lokalno šumsko gazdinstvo, u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda, podiglo je na Jelovoj gori prvu plantažu Pančićeve omorike kako bi se ova ugrožena vrsta spasla i omogućila proizvodnja sadnica.

Josif Pančić je 1888. sahranjen u sanduku načinjenom od omorike, na vrhu Kopaonika koji nosi ime Pančićev vrh - mada Pančićeva omorika uopšte ne raste na Kopaoniku! Na ovoj planini je samo grob Josifa Pančića, što je bila poslednja želja najvećeg srpskog prirodnjaka. Zapravo, postoji nekoliko primeraka stabala omorike, ali su te biljke donete sa Tare.

Pančićeva omorika se nalazi u NP Tara:

 

 

Izvor: blic

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading