STAROGRADSKA MUZIKA U JUGOSLAVIJI Pesme toga doba su se izvodile po kafanama, gde su se građani okupljali i družili (VIDEO)
Starogradska muzika je nastala krajem 19. i početkom 20-og veka u Srbiji i Makedoniji kao spoj tradicionalne narodne muzike i uticaja tadašnje zabavne muzike sa zapada. Nastala u gradskim sredinama Makedonije, u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Šapcu.
Starogradska muzika, kao većina žanrova popularne muzike, postoji kao posebna oznaka na tržištu muzike, kao i u narodnoj svakodnevnoj terminologiji.
Sam naziv „starogradska muzika” nije mogao biti izmišljen u vremenu nastanka današnjeg korpusa pesama, te se proklamovanje ovog termina vezuje za društvo u socijalističkoj Jugoslaviji, najjasnije od 1970-ih. U terminološkom aparatu ovog rada se pod „gradskom narodnom muzikom” podrazumeva popularna (ne-folklorna) narodna muzika različitog porekla u geografskom i individualnom pogledu, a koja je vokalno i/ili instrumentalno izvođena pre Drugog svetskog rata u kontekstu kafanskog muziciranja, prenošena usmenim i medijskim putevima.
Muzičko-poetski odlikuje je prilagođenost narodnih melodija različitih lokalnih dijalekata zapadnim aranžmanskim rešenjima u pogledu oblika, harmonizacije i orkestracije; a zavisno od okolnosti, mogući su sinonimi „varoška” i „sevdalinka”. S druge strane, starogradska muzika je savremena nostalgična regionalna popularna praksa zasnovana na stilu pomenute gradske narodne muzike i konceptualnom kontrastiranju drugom žanru — novokomponovanoj narodnoj muzici.
Možda vas zanima:
NA OVIM STVARIMA MOŽETE SE OPARITI Samo za jednu kovanicu iz stare Jugoslavije dobićete 12.000 dinara, pionirska kapa ili zlatni ordeni pravo su blago
Na jednom internet portalu, na kome se okupljaju kolekcionari je zabeleženo da je Orden narodnog heroja, koji je pripadao Voji Radiću, sa kutijom i poveljom, na aukciji prodat u SAD za skoro 3.000 dolara
NE POSTOJI KUĆA KOJA OVO NIJE IMALA Fotografija iz Jugoslavije postala hit na internetu (FOTO)
Na Fejsbuk stranici „Nostalgija“ objavljena je zanimljiva fotografija.
Možda vas zanima:
NA OVIM STVARIMA MOŽETE SE OPARITI Samo za jednu kovanicu iz stare Jugoslavije dobićete 12.000 dinara, pionirska kapa ili zlatni ordeni pravo su blago
Na jednom internet portalu, na kome se okupljaju kolekcionari je zabeleženo da je Orden narodnog heroja, koji je pripadao Voji Radiću, sa kutijom i poveljom, na aukciji prodat u SAD za skoro 3.000 dolara
NE POSTOJI KUĆA KOJA OVO NIJE IMALA Fotografija iz Jugoslavije postala hit na internetu (FOTO)
Na Fejsbuk stranici „Nostalgija“ objavljena je zanimljiva fotografija.
Možda vas zanima:
NA OVIM STVARIMA MOŽETE SE OPARITI Samo za jednu kovanicu iz stare Jugoslavije dobićete 12.000 dinara, pionirska kapa ili zlatni ordeni pravo su blago
Na jednom internet portalu, na kome se okupljaju kolekcionari je zabeleženo da je Orden narodnog heroja, koji je pripadao Voji Radiću, sa kutijom i poveljom, na aukciji prodat u SAD za skoro 3.000 dolara
NE POSTOJI KUĆA KOJA OVO NIJE IMALA Fotografija iz Jugoslavije postala hit na internetu (FOTO)
Na Fejsbuk stranici „Nostalgija“ objavljena je zanimljiva fotografija.
Muzika toga doba se izvodila po kafanama, gde su se građani okupljali i družili. Dubravka Nešović, naš jedini magistar i profesor pevanja, je najpoznatija i najbolja interpretatorka starogradske pesme. Tu su i Cune Gojković, Duško Jakšić, Dušan i Žarko Dančuo, Mile Bogdanović i Zvonko Bogdan. Poznate starogradske pesme: Bolujem ja, boluješ ti, Imam jednu želju, Na te mislim, Ne vredi plakati, Da smo se ranije sreli…. Makedonske pesme: Ako umram il zaginam, Bitola moj roden kraj, Biljana platno beleše….
Ruske romanse izvodila je najpre Olga Jančevecka, pa Olivera Marković, Dušan Jakšić, Živan Saramandić i Živan Milić. Neke romanse: Sonja, Oči čornie, Te oči tvoje zelene, Podmoskovske večeri…
Vranjanske pesme, specifične za taj kraj, pune su čežnje,neuzvraćene ljubavi, derta, “žali za mladost”. Najpoznatiji izvodjači su Vasilija Radojčić (Dimitrijo, sine Mitre; Mito, bekrijo, Ajde Jano kolo da igramo) i Staniša Stošić( Stojanke bela Vranjanke i Lela Vranjanka).
U Bosni imamo gradsku ljubavnu baladu specifične osećajnosti-sevdalinku, koja peva o ašikovanju, čežnji, melanholiji. Najpoznatiji je Himzo Polovina iz Mostara ( Moj behare, ko li mi te bere; Stade se cvijeće rosom kititi; Kad ja pođoh na Bembašu (stara sefardska pesma); Kradem ti se u večeri; Emina), zatim Nedžad Salković (Ne klepeći nanulama), Safet Isović, Beba Selimović i Nada Mamula. Sevdalinke su na svoj način izvodili i drugi muzičari: Ibrica Jusić, Jadranka Stojaković (Što te nema),Josipa Lisac (Omer Beže), Indexi i Davorin Popović (Žute dunje).
Dalmatinska klapa (od klapa-družina), izvorno muška pesma, nastala u 19. veku, tako sto su se uveče okupljali muškarci na rivi ili u konobi pa pevali, uglavnom ljubavne serenade. One su simbol dalmatinskog (mediteranskog) identiteta. 1967. godine osnovan je festival klapa u Omišu.
Kićo Slabinac i Vera Svoboda su najpoznatiji izvodjači slavonskih bećaraca.
Poznati izvođači:
Dubrovka Nesovic
Zvonko Bogdan
Olivera Marković
Staniša Stošić
Sekset Skadarlija
Grupa Legende
Anslambl Lole
Izvor: secanja, vikipedija, dais.sanu
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)