NAJSTARIJA SRPSKA PREZIMENA U najvećem broju su sačuvana u onim krajevima gde se najviše polagalo na tradiciju

Lepote Srbije

12:00

Zanimljivosti 0

Prezime je za Srbe uvek bilo “porodično ime”, ono koje pokazuje poreklo, pripadnost, nekog drevnog pretka koji je danas udaljenim ljudima bio zajednički.

NAJSTARIJA SRPSKA PREZIMENA U najvećem broju su sačuvana u onim krajevima gde se najviše polagalo na tradiciju
Shutterstock

Etnolog Miroslav Niškanović, kaže da pojedina prezimena u Srbiji datiraju još od 11. veka, i da govore dosta o tome ko su bili naši preci.

Niškanović kaže da se većina starih srpskih prezimena pominje u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput Dečanske hrisovulje (darovnice) kojom je Stefan Dečanski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru. On dodaje da su prezimena Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan, Bujak, samo su neka od najstarijih srpskih prezimena.

"Srpska prezimena su većinom nastajala po muškom pretku, pa su potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi, Nikolini, postali Jovanovići, Radogostovići, Petrovići, Nikolići… Prezimena po ženskom pretku (matronimi) su ređa, a vezuju se za žene koje su se istakle u borbi ili su, prosto, ostale udovice. To su Marići, Stanići, Jelići", kaže etnolog Miroslav Niškanović.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Prema njegovim rečima, pored prezimena koja odražavaju vezu sa nekom drugom osobom (obično vezu roditelj – deca), imamo i ona koja označavaju lični izgled ili karakter, ali i nadimak osobe po kojoj je nastalo prezime: Slijepčević, Ćosić (ćosav), Brkić (brkat), Mudrinić, Divljak, Bujak (brz, hitar), Guzina, Ubiparip, Vrtikapa.

On dodaje da su tu i prezimena koja ukazuju na bivše mesto boravka i koja su najčešća u Vojvodini, kao Birčanin, Crnogorac, Bosanac, Kaćanski…, ali i prezimena nastala prema zanimanjima: Samardžić, Moler, Popović, Ćurčić (od ćurčija – kožar, krznar), Kalajdžić (od kalajdžija – zanatlija koji kalajiše sudove), Mešterović (od mešter – učitelj), Pandurović, Ćatović (od ćata – pisar), Hodžić (od hodža – muslimanski sveštenik), Keserović (turska reč keser označava stolarsku alatku koja služi za “kopanje” korita, korpica… slovenska reč za nju je tesla).

NAJSTARIJA SRPSKA PREZIMENA U najvećem broju su sačuvana u onim krajevima gde se najviše polagalo na tradiciju Shutterstock
 

 

Izuzetno stara srpska prezimena u najvećem broju su sačuvana u onim krajevima gde se najviše polagalo na tradiciju, poput Crne Gore i Hercegovine. Njihovom nastanku u velikoj meri je kumovao odnos prema drugim bratstvima, kao i činjenica da su nastala u ratničkom društvu.

"U ovim krajevima i bivšoj Vojnoj krajini, imamo prezimena kao što su Grdinić, Grubanov, Jovanda… Ovo poslednje je, recimo, izvedeno od imena Jovan. Nazvati tada nekoga Jovicom, u tim krajevima, bila je najveća uvreda. Jovanda, sa druge strane, zvuči silno, snažno i trebalo je da zaplaši neprijatelja, po principu: 'Kako ćeš ti takav na Jovandu ili Vidi ga, grdnog"', kaže Niškanović.

On dodaje da u ovu grupu spadaju i prezimena u kojima se vidi veza sa određenom životinjom, poput Vukotića, Međedovića ili Drakulića. Snaga vuka, medveda ili zmaja, trebalo je da se prenese na nosioca i zaštiti ga od neprijatelja i zlih sila. Pri tom, treba reći da Drakulići ili Drakulovići, nemaju nikakve veze sa najpoznatijim vampirom. Reč je o starobalkanskom imenu, dok se prezime u Srbiji koristi još od 11. veka, mnogo pre vremena Vlada Cepeša.

"Opet, ima prezimena koja su nam danas smešna, iako su im u prošlosti pridavana druga značenja. Takva su, primera radi, prezimena Gaće, Karagaća, Kura(j)ica… Gaće su u prošlim vremenima bile naziv za čakšire ili pantalone, a ne za gaće koje se nose ispod 'gaća'. Karagaća je, stoga, bio rodonačelnik sa crnim pantalonama, ali šta reći za Derigaće, Paligaće ili Serigaće", rekao je on i dodao:

"Sa druge strane, ima Domazet(ovića) i Žugića koji se neće preterano obradovati, kada otkriju poreklo svoga prezimena. Izrazom domazet ranije se označavao muškarac koji je, kada se oženio, došao da živi u kući i na imanju ženine porodice (što bi se danas reklo: udao se); dok je žuga bio uzvik za vabljenje gusaka (žuga, žuga, žuga), ali i naziv tvrdokrilca koji živi u đubretu, odnosno larve slaninara, koja nagriza suvo meso (u prenesenom značenju žugav znači zajedljiv, tako da može označavati i prepredenjaka)"

Vreme promenilo značenje određenih prezimena:

Danilović - u osnovi mu je lično ime Danilo, iz grčkog jezika modifikovano ime biblijskog proroka Danijela Divac - od reči div ili istovetnog muškog imena. Znači mladi Div, to jest sin Diva. Divci se nalaze u dokumentima još u 15. veku Ekmečić - interesantno prezime po zanimanju rodonačelnika, koji je bio pekar - ekmedžija (balkanski turcizam). Retko prezime za tako rasprostranjeno zanimanje Karadžić - prezime dobijeno po rodonačelniku koji se zvao Karadža. Karadža je turcizam sa značenjem "vo crne dlake", ali i – srna. Korać - reć korać preuzeta je iz kovačke terminologije i predstavlja naziv za čekić kojim se potkivaju konji. Savić - u osnovi ovog prezimena, ali i imena, jeste lično ime Sava, sa značenjima starac ili deda Stojaković - reč stojak označava motku sa cijepom, kojom se mlati žito, ali i debeo i dugačak štap uopšte. Često su ga nosili lokalni uglednici.

Prema njegovim rečima, interesantno je i poreklo prezimena Glumac, Glumčev. Etnolog tvrdi da po nekim verzijama, ovo prezime sadrži i voajersku primesu, jer je glumac (ili prislušnik) u nekim krajevima bio onaj koji se prikrada do prozora ložnice (gde spavaju mladenci) i sluša (i obaveštava) prve tri večeri šta se tamo dešava.

Izvor: stil.kurir

NAJPOZNATIJI DEČKO SA SELA Luka Crepuljarević posetio Francusku i evo šta kaže (FOTO)

NAJPOZNATIJI DEČKO SA SELA Luka Crepuljarević posetio Francusku i evo šta kaže (FOTO)

Zanimljivosti

16:00

25 maj, 2024

Čajetina - Najpoznatiji dečko sa sela u Srbiji, Luka Crepuljarević iz zlatiborskog Semegnjeva, oduševio je čitav region, ali i sve naše ljude koji žive širom planete svojim stavovima, rumenim obrazima i širokim osmehom. On je odlučio da se vrati na očevo imanje, nakon što mu je umrla baka koju je mnogo voleo i baš zbog nje i svog oca koji takođe nije među živima, odlučio je da nikako ne sme dopustiti da, kako je rekao, njihove livade pasu tuđe ovce.

KO JE BIO TITO Hrvat, Jugosloven ili neko treći?

KO JE BIO TITO Hrvat, Jugosloven ili neko treći?

Zanimljivosti

21:00

24 maj, 2024

Josip Broz Tito (Kumrovec, 7. maja 1892. – Ljubljana, 4. maja 1980.), jugoslovenski revolucionar, vojskovođa i državnik. Smatra se jednim od najvažnijih ličnosti 20. veka i uopšte istorije na prostorima bivše Jugoslavije. Za vreme svoje političke karijere bio je veoma popularna i cenjena ličnost, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Iako je umro 1980. godine, Josip Broz Tito i danas intrigira mnoge.

Komentari(0)

Loading