DA LI ZNATE KO SU LUŽIČKI SRBI? Već skoro 1500 godina su pod snažnim uticajima Germana koji su ih doveli do ivice uništenja!
Povezanost nas Srba sa Balkana sa preživelim Srbima iz današnje istočne Nemačke je nesumnjiva i neporeciva.
Jasno je da smo mi i oni bili jedan narod.
Lužički Srbi (gornjolužičkosrpski: „Serbja“, donjolužičkosrpski: „Serby“), su poznati i kao Severni Srbi ili Lužičani. Oni su stari slovenski narod, po svemu sudeći Beli Srbi koje pominju neki hroničari, i danas žive u istočnom delu Nemačke, u istočnonemačkim pokrajinama Saksonija i Brandenburg, u kraju koji je poznat kao Lužica.
Možda vas zanima:
TERAZIJSKA ČESMA NIJE UVEK BILA NA SADAŠNJEM MESTU Podigao je knez Miloš Obrenović u čast svog povratka na presto
Terazijska česma predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Beograda, i nalazi se na istoimenom trgu ispred kultnog beogradskog hotela Moskva.
KOJI NAROD JE NAJSLIČNIJI SRBIMA? Velika diskusija dovela do jednog odgovora, a šta vi kažete?
Mnogi misle da smo nasjičniji stanovnicima države koja nije u Evropi.
Možda vas zanima:
TERAZIJSKA ČESMA NIJE UVEK BILA NA SADAŠNJEM MESTU Podigao je knez Miloš Obrenović u čast svog povratka na presto
Terazijska česma predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Beograda, i nalazi se na istoimenom trgu ispred kultnog beogradskog hotela Moskva.
KOJI NAROD JE NAJSLIČNIJI SRBIMA? Velika diskusija dovela do jednog odgovora, a šta vi kažete?
Mnogi misle da smo nasjičniji stanovnicima države koja nije u Evropi.
Možda vas zanima:
TERAZIJSKA ČESMA NIJE UVEK BILA NA SADAŠNJEM MESTU Podigao je knez Miloš Obrenović u čast svog povratka na presto
Terazijska česma predstavlja jedan od najpoznatijih simbola Beograda, i nalazi se na istoimenom trgu ispred kultnog beogradskog hotela Moskva.
KOJI NAROD JE NAJSLIČNIJI SRBIMA? Velika diskusija dovela do jednog odgovora, a šta vi kažete?
Mnogi misle da smo nasjičniji stanovnicima države koja nije u Evropi.
Lužičkih Srba ima svega oko 60.000 i pravo je čudo da su do danas opstali kao Srbi. Većinom su Protestanti, a ima i mali broj Rimokatolika. Oni ne mogu da se dogovore oko jednog standardnog književnog jezika pa tako imamo gornjolužičkosrpski i donjolužičkosrpski jezik, a deli ih reka Laba.
Već skoro 1500 godina su pod snažnim uticajima Germana (koji su ih doveli do ivice uništenja), a takođe i svojih velikih susednih slovenskih naroda Poljaka i Čeha.
Oni sebe zovu Srbi, a nas Južni Srbi.
Lužice = Užice
Lužica = Lužnica, oblast u slivu reke Lužnice kod Babušnice tj. Pirota.
Laba (reka u Češkoj i istočnoj Nemačkoj) = Lab (reka na Kosovu)
Kamenica (grad „Kamenz“ u istočnoj Nemačkoj) = Kamenica sremska, kosovska, šabačka itd.
Rujan (ostrvo „Rügen“) = Rujno tj. Zlatibor je sve do 19. veka nosio ime Rujno, po kome je u Srbiji bila zvana i Rujanska knežina ili nahija.
Budišin (grad „Butzen“) = Budisavci, Budisava, Budišić itd.
Takođe imamo i jasne srpske toponime po čitavoj današnjoj Istočnoj Nemačkoj.
Brljin (grad „Berlin“), nazvan zbog blatnjavog terena.
Drježdan (grad „Dresden“), nazvan zbog močvarnog terena.
Kočebuz (grad „Cottbus“) grad osnovali Srbi izgradnjom tvrđave u 10. veku.
Lipsk (grad „Leipzig“), kod nas ima Lipik itd.
Soli (grad „Halle“), Tuzla i oblast oko Tuzle su se nekada zvali Soli, zbog nalazišta soli, kao i Hale.
Ljubice ili Ljubica (grad „Lübeck“).
Ratibor (grad „Ratzeburg“).
Branibor (grad „Brandenburg“).
Špreja (reka „Spree“).
I prvi Srbin za koga pouzdano znamo da se pominje u istoriji je srpski knez Dervan u hronici franačkog hroničara Fredegara od 631. godine, čiju državu vidimo na slici i čiji jedan sin je vladao i Kneževinom Srbijom na Balkanu. Iz istorijskih izvora vidimo da prva srpska dinastija Vlastimirovića ima vladare i u Srbiji, i u Beloj Srbiji.
Printscreen/Facebook
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Lidija Vukićević 1 stvar nikad ne drži na trpezi za Uskrs, po hrišćanstvu to je simbol zla: A verovanje kaže da donosi nesreću u kuću i označava bol
Lidija Vukićević vlro je posvećena pripremama za Vaskrs, te otkriva kako proslavlja najradosniji hrišćanski praznik u svom domu.
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Komentari(0)