MEĐU NAJPOZNATIJIM BEOGRADSKIM TRGOVIMA Kako je jedan deo naše prestonice dobio ime po cveću
Cvetni trg je u prvoj polovini 19. veka nazivan Cvetnom pijacom i obuhvatao je prostor na Vračaru između ulica Kralja Milana, Njegoševe i Svetozara Markovića. Komisija koja je razdeljivala placeve na ovoj površini donela je odluku o takvom rasporedu još 1843. godine. Tada je ovaj kraj još uvek bio nenaseljen. Plac koji je bio planiran za pijacu je bio pokriven hrastovom šumom i prostirao se do konjičkih štala i vežbališta kavalerijskog eskadrona.
Krajem 19. veka uz zalaganje Vračaraca ovde je izgrađen manji park. Međutim, tek 1884. godine kada je osnovano Društvo za ulepšavanje Vračara trg je počeo planski da se gradi. U sledećih dvadeset pet godina ovo Društvo će dosta uraditi na razvoju trga i njegove okoline. Tada je otvorena apoteka M. Protića preko puta Oficirskog doma, stalna filijala pošte u ulici kralja Milana i urađeno je kaldrmisanje ulica i zasađivanje ukrasnog rastinja.
Najveći rezultat je bio podizanje pijačne zgrade. Time je ovaj deo grada dobio svoju pijacu i nije moralo da se ide do pijace na Zelenom vencu i varoške Velike pijace. Otvaranje pijace je dobrinelo bržem razvoju ovog dela Beograda, zbog čega je 1886. godine otvorena fijakerska stanica sa deset fijakerista. Po projektu Grgura Milenkovića 1889. godine napravljena je nova i funkcionalnija pijačna zgrada. U poslednjoj deceniji 19. veka pijaca je podeljena zidano-gvozdenom ogradom i površina od ulice kralja Milana je kaldrmisana. Cvetni trg je bio hronološka prethodnica što se tiče tematike uređenja pijačnih prostora.
Cvetni trg je u periodu pre Drugog svetskog rata bio formiran uz pomoć niza zgrada kojim se Vračar mogao pohvaliti. Zbog toga, čak ni posle Drugog svetskog rata nije bilo hrabrosti da se u tom smislu započne neki ozbiljniji arhitektonski projekat. Godine 1958. po projektu Slobodana Janića je preuređena i dograđena stara pijačna zgrada. Tada je otvorena prodavnica „Cvetni trg“.
Možda vas zanima:
DANAS CENTAR BEOGRADA, A NEKADA PERIFERIJA Da li znate da je Vračar nekada obuhvatao 20 sela i bio najmnogoljudniji deo grada?
Vračar je bio svojevrsni novi Beograd dvadesetih godina prošlog veka. Naravno, on tada nije bio opština, ali je u popisu definisan kao deo grada.
JEDNA OD NAJSTARIJIH KUĆA PRESTONICE Zgrada koja dokumentuje razvoj Beograda i njegovog oslobađanja od Turaka
Po ondašnjim gradskim pričama ona je bila namenjena turskom agi i njegovom haremu.
Možda vas zanima:
DANAS CENTAR BEOGRADA, A NEKADA PERIFERIJA Da li znate da je Vračar nekada obuhvatao 20 sela i bio najmnogoljudniji deo grada?
Vračar je bio svojevrsni novi Beograd dvadesetih godina prošlog veka. Naravno, on tada nije bio opština, ali je u popisu definisan kao deo grada.
JEDNA OD NAJSTARIJIH KUĆA PRESTONICE Zgrada koja dokumentuje razvoj Beograda i njegovog oslobađanja od Turaka
Po ondašnjim gradskim pričama ona je bila namenjena turskom agi i njegovom haremu.
Možda vas zanima:
DANAS CENTAR BEOGRADA, A NEKADA PERIFERIJA Da li znate da je Vračar nekada obuhvatao 20 sela i bio najmnogoljudniji deo grada?
Vračar je bio svojevrsni novi Beograd dvadesetih godina prošlog veka. Naravno, on tada nije bio opština, ali je u popisu definisan kao deo grada.
JEDNA OD NAJSTARIJIH KUĆA PRESTONICE Zgrada koja dokumentuje razvoj Beograda i njegovog oslobađanja od Turaka
Po ondašnjim gradskim pričama ona je bila namenjena turskom agi i njegovom haremu.
To je bio prvi primer samoposluge u Beogradu i po veličini je bila najveća radnja tog tipa u Beogradu, a po vremenu otvaranja druga u Jugoslaviji, odmah posle zagrebačke samoposluge u Ivancu.
Na Cvetnom trgu je 2. marta 2016. otkriven spomenik Borislavu Pekiću.
Printscreen
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(0)