Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
Biljka sa moći sunca
Kantarion (Hypericum perforatum) u narodu je poznat i kao „gospina trava“. Njegovi cvetovi beru se u vreme oko Petrovdana, kada se, verovalo se, u njima nalazi najveća moć sunca. Tada se i spremao poznati kantarionov melem – cvetovi potopljeni u maslinovo ulje davali su crvenkasto ulje koje je služilo za rane, opekotine i ubode.
Lek za dušu
Osim što je bio neizostavan u narodnim apotekama, kantarion se koristio i kao „lek za tugu“. U mnogim selima čaj od kantariona pio se kod nesanice, straha i potištenosti. Stariji su govorili: „Popij kantarion, pa će ti srce biti lakše.“ Danas znamo da kantarion sadrži supstance koje deluju antidepresivno, a narod je to osećao instinktivno vekovima unazad.
Zaštita od zlih sila
Kantarion je imao i magijsku moć u narodnim verovanjima. Grančice kantariona stavljale su se u kuću ili preko vrata da štite od uroka i nesreće. U nekim krajevima devojke su ga stavljale pod jastuk uoči Petrovdana, verujući da će im u snu pokazati budućeg muža.
Biljka iz narodne apoteke
Od kantariona se pripremaju čajevi, melemi i ulje. Čaj se pio za stomačne tegobe i kao sredstvo za smirenje, dok je ulje bilo najpoznatije kao lek za spoljašnje povrede. U narodnoj medicini važilo je pravilo: „Ako ne znaš šta da daš bolesniku – daj mu kantarion.“
Nasleđe kantariona
Iako ga danas nalazimo i u apotekama u obliku kapsula, kantarion je ostao duboko vezan za tradiciju srpskog sela. Njegovi žuti cvetovi i crveno ulje i dalje podsećaju da priroda u sebi nosi lekove koji su hranili i lečili generacije pre nas.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
SVEŠTENIK O ISTERIVANJU ĐAVOLA U POZNATOM SRPSKOM MANASTIRU: Iz mladića su navirali neljudski zvuci, peo se uz zid i šamarao sebe
Sveštenik, koji je pre više godina prisustvovao činu isterivanja đavola u poznatom srpskom manastiru, opisao je šta se tada desilo u pravoslavnoj svetinji.
OGLAS ZA STAN ZBOG KOG SU NIŠLIJE ODMAH NAVALILE: Još niko nije tamo umro, a imam i papir koji garantuje da nema DUHA
Pisac Ivan Drajzl okačio je na Facebook oglas za iznajmljive stana koji je nasmejao mnoge korisnike na društvenim mrežama i privukao mnoge interesente.
"Ovom svetitelju se molite za novac, to nije greh": Tvrdi otac Predrag koji se sam uverio u njegove moći, evo kako mu je promenio život
Igumanije mu je otrkila da se za rešavanje finansijksih problema moli Svetom Spiridonu.
Komentari(0)