SRPSKI HEROJ SA SOLUNSKOG FRONTA Poslužio je za snimanje dokumentarnog filma - "Priča o Živojinu" (VIDEO)

Lepote Srbije

08:00

Zanimljivosti 0

Solunac ŽIVOJIN LAZIĆ (1893-1986), mitraljezac u Prvom svetskom ratu, prošao je kroz sve bitke i nedaće srpske vojske - od Cera, do Kajmakčalana na Solunskom frontu, da bi se svojoj kući definitivno vratio 7. februara 1920. godine.

SRPSKI HEROJ SA SOLUNSKOG FRONTA Poslužio je za snimanje dokumentarnog filma - "Priča o Živojinu" (VIDEO)
Printscreen/Instagram

U svojoj 81. godini (1974), pešice je otišao na Kajmakčalan, da bi odao poštu svojim palim drugovima u borbama u kojima je i sam učestvovao. Putovao je čak 23 dana!

U svojoj devedesetoj godini (samo tri godine pre nego što će umreti, 1983), Živojin Lazić je otišao u kasarnu 17. puka u Valjevu, u kasarnu JNA (ovoga puta u misiju mira), gde je i sam prvi put ušao u vojnu službu domovine, odakle je otišao u rat. Njegov životni put, vojnika, poslužio je za snimanje dokumentarnog filma - "Priča o Živojinu".


Živojin Lazić - Solunac (selo Sanković kod Mionice, 1893 — 1986) mitraljezac u Prvom svetskom ratu (1914—1918). U Vojsku Kraljevine Srbije je stupio januara 1914. godine u treću četu trećeg bataljona Petog šumadijskog puka u Valjevu. Ovde je ostao dva meseca da bi posle toga bio raspoređen za baštovana sve do mobilizacije 14. jula 1914. godine.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

A post shared by Патриоте Српске (@patriotesrpske)

Početak rata


Po objavljivanju rata raspoređen je u treću četu, trećeg bataljona 17. puka u Valjevu. Prvi susret sa neprijateljskom vojskom je imao 28. jula kada je Austrijska vojska napala Šabac. Njegov vod je transformisan u strelce i pridružen četi koju je predvodio potporučnik Sava Mirosavljević.

Tada je i prvi put ranjen kod "Kurtovića zabrana", posle pet sati borbe sa protivničkim streljačkim vodom nemačke vojske. U Valjevu i Kragujevcu je ležao u bolnicama sve do oktobra.

Po povratku na položaj u Kostajniku suočio se sa prvom strahotom naroda u izbeglištvu iz Gučeva, Cera i Kostajnika.

Prvu malu pobedu je okusio 3. novembra kod Valjeva, posle čega je dobio dozvolu da poseti kuću sa svoja dva druga. Čim su stigli do sela Mušića iznenadila ih je nemačka četa koju su uspeli da razoružaju sa jednom puškom i dve ručne bombe.

1915


Na Božić je oboleo od tifusa, pa se u vojsku vratio tek u maju 1915. godine.

Svoju četu je našao u Valjevu, a odatle su krenuli ka Vlasini i tu se sreo sa bugarskom vojskom, međutim nije došlo do sukoba jer bugarski vojnici nisu hteli da se bore protiv Srba. Tu je ostao sve do 30. septembra.

Na Kosovo je stigao 27. oktobra da bi boreći se posle skoro mesec dana stigao u Plav, gde je streljano 25 vojnika, njegovih drugova. Krijući se po kućama napredovali su do Skadra gde su stigli 19.12.1915. godine.

1916


U Drač stiže 10. januara baš kada nemačka eskadrila bombarduje Drač. Srpska artiljerija je branila Drač uz pomoć italijanske artiljerije. Ostao je sve do 14.januara kada je njegovu četu francuska vojska prebacila na Ipsos (Grčka).

Za Krf su krenuli 8. marta. Tamo je njegova četa dobila novog komandanta Dragoljuba Protića kome je Živojin postao ordonans (mlađi oficir dodeljen na službu višem oficiru, radi izvršavanja njegovih naređenja). U jednom selu do Krfa, San Matijas, vidi spomenik poginulima iz Drinske divizije na kojem je pisalo: “Na humkama u tuđini neće srpsko cveće nići. Poručite našoj deci, nećemo im nikada stići. Pozdravite otadžbinu, poljubite srpsku grudu! Spomen borbe za slobodu neka ove humke budu.”, piše o tome u svom ratnom dnevniku.

Tu ostaje sve do 9. maja - Nikoljdan (Slava koju Živojin slavi) kada kreću za Solun.

Prvog septembra se pridružuju borbi pod Kajmakčalanom, a već drugog je na Kajmakčalanu na koti od 2225 metara. Teškom mukom su odbijali napade Bugarske vojske sve do 12. septembra kada su 5. i 17. (njegov) puk doživeli velik poraz, ali Živojin uspeva nekako da ranjenog komandira Dragoljuba Protića odvuče preko bugarskih rovova sve do jednog od savezničkih bataljona srpske vojske. Tu se pridružuje u ponovnom napadu sve do 16. maja kada ih je zamenio sedmi puk. Na Kajmakčalanu je ostao sve do 27. maja.

1917


Novu Godinu je dočekao u rovu na Miletinoj Kosi. Na stražarskom mestu je bio sve do 18. januara kada je pripao mitraljeskom odeljenju Šestog puka Drinske divizije. Poslat je na položaj Rovska kosa gde se borio protiv bugarske artiljerije sve do prvog marta kada se ponovo vraća na Miletinu Kosu zbog obuke na mitraljezima. Odmah je vraćen na prethodni položaj gde je danima bio u rovu pored mitraljeza. Tu je i Uskrs proslavio. Osmog aprila je skoro ceo puk dobio smenu sem njegovog odeljenja. Sve do 8. juna su se branili kako od bugarske artiljerije, tako i od nemačkih aviona.

1918


01.01.1918. ga je zatekla na položaju Mečka kod Sokolca, još jedna Nova Godina u rovu. Sve do 28. februara su se smenjivali dani tišine i granatiranja kada je u pomoć stigla engleska teška artiljerija. Sredinom avgusta meseca biva pohvaljen Naredbom A.Đ. B. 54/33 i 114189 za učešće u borbama na Čeganskim planinama - Borba kod Čegana.

06.09.1918. uspevaju da zaposednu Sokolac i Okruglu Čuku, utvrđene položaje koje je bugarska vojska držala pune tri godine. Već sutradan se priključuju borbi kod Crne reke. Jedanaestog prelazi u prve borbene redove, a već trinaestog su zarobili nemački Jegerovski bataljon.

Povratak kući


Napokon, 23. oktobra stiže kući posle teške četiri godine. Već posle tri dana mora dalje za Pečuj gde ga raspoređuju za Mostar gde je ostao na obuci sve do 7. februara 1920. godine kada je pušten na neodređeno odsustvo.

Šest godina rata i vojske bez prekida.

1974


Živojin odlazi na Kajmakčalan, da oda poštu palim drugovima. Putovao je 23 dana, ne koristeći nikakav prevoz u svojoj osamdesetoj godini.

1985


Posle više od 70 godina u devedesetoj, Živojin Lazić odlazi u kasarnu 17. puka u Valjevu. Ovaj put Živojin je pošao u misiju mira - u kasarnu JNA u Valjevu, gde je i sam prvi put ušao u vojnu službu domovine, odakle je otišao u rat. Po ovome je snimljen i dokumentarni film Priča o Živojinu.

Izvor: vikipedija

POVEZANE VESTI
Tagovi:
živojin lazić solunac Kajmakčalan srbija prvi svetski rat

Komentari(0)

Loading