ZA BOŽIĆ JELI HLEBA ZAJEDNO, A SUTRADAN PUŠKU U RUKE: Majka Soka čekala sina dok joj anđeo u snu nije rekao da je mrtav
Iz rata su izneli samo goli život!

Prvi svetski rat… Onaj u kom je Srbija izgubila oko 28% stanovništva i tako podnela najveću žrtvu od svih. A žrtve su bili obični ljudi, seljaci, koji su se borili i ginuli na boljnom polju, ali i ubijani zverski u kućama, na njivama…
Morili su ih i neprijatelji i zaraze, i glad i beda. Ali Srbija je pobedila. Ovo su samo tri kratke priče običnih ljudi koji su dobili rat i onih koji su izgubili najmilije, pa često i sve.
MILAN GAČIĆ, IZ RATA JE IZNEO SAMO GO ŽIVOT, IZGUBIO JE TRI BRATA, OCA, MAJKU...

Iz rata je izneo samo goli život. Izgubio je sve drugo zbog čega bi čovek imao volje i radosti da živi. Tri rođena brata poginula su mu na frontu, majka presvisla od tuge, otac poginuo na kućnom pragu, a dva strica izgubila glavu tamo negde u borbama oko Cera.
Možda vas zanima:


OVDE LEŽE ZAJEDNO KOSTI SRBA I AUSTRIJANACA: Jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu se odigrala na Gučevu (FOTO)
Ovog septembra navršava se 110 godina od početka velike Gučevske bitke koja se odigrala u Prvom svetskom ratu u sklopu bitke na Drini.
Možda vas zanima:


OVDE LEŽE ZAJEDNO KOSTI SRBA I AUSTRIJANACA: Jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu se odigrala na Gučevu (FOTO)
Ovog septembra navršava se 110 godina od početka velike Gučevske bitke koja se odigrala u Prvom svetskom ratu u sklopu bitke na Drini.
Možda vas zanima:


OVDE LEŽE ZAJEDNO KOSTI SRBA I AUSTRIJANACA: Jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu se odigrala na Gučevu (FOTO)
Ovog septembra navršava se 110 godina od početka velike Gučevske bitke koja se odigrala u Prvom svetskom ratu u sklopu bitke na Drini.
Neprijatelji su kuću zapalili i Milan Gačić je samo jednom posle rata, tek 1924, svratio u svoju Ljuboviju da vidi zgarište očinskog doma i da upali voštanicu na grobu majke. I za svagda je napustio svoj rodni kraj. Zemlju ostavio rođacima i seljacima…
– To je bilo na Kajmakčalanu… Kad je naša četa uletela u rovove Osamnaestog puka, nastao je strašan krkljanac. Samo smo se raspoznavali po šapki i šlemu. Klanje na nož. Čišćenje rovova. Samo ga pipneš, pa osetiš da li je šapka, a ti udri. Ubijali smo se kao stoka. Bugari su imali svaki po dve čuturice špiritusa. Tu je sve bilo pobijeno… Oni pijani, pa navaljuju, psuju, urliču. Uništili smo im ceo puk – pričao je Gačić, koji se kasnije oženio i imao osmoro dece.

MILAN VUKAŠINOVIĆ – PREŽIVEO 64 RANE
Dok je on ležao pored mrtvog mladića, zasunula je nova granata i raznela mu nogu… Bile su 64 rane. Ozdravio je i ponovo otišao na front. Seća se kad je došao Božić i Rusi se na časak izmirili s Bugarima na frontu. Nosili su im hleb i davali suvih smokava.
– Hristos se rodi – vikali su jedni drugima.
– Uzmite hleba, Božić je.
Jeli su hleb zajedno, a sutradan ponovo su uhvatili puške da ubijaju jedni druge. Kad se vratio kući, otac nije bio živ. Ubili ga hajduci, dušmani. Pekli ga i tražili novac. Ni ženu nije zatekao. Umrla od gladi. Prozebao mališan skakutao je oko njega i jedva se prisećao da i on ima oca.

SOKA LOLIĆ – MAJKA JE GODINAMA ČEKALA SINA DOK JOJ SE ANĐEO NIJE JAVIO U SNU, PA JE UREDILA PRAZAN GROB
U selu Pričinoviću kod Prnjavora i stara Soka Lolić izašla je da sačeka ratnike. – Videste li gde mog Živadina? U susednoj kući slavio se praznik povratka. Paja Matić se vratio iz rata. I dve žene, majka i snaja, bojažljivo su ušle u susednu kuću koja je sijala od radosti.
Printscreen
– A moj Živadin? – Ostao je tamo, na Kajmakčalanu…
Starica se srušila od bola. Paja je odvezao znojavu vojničku maramu i otvorio zavežljaj. Zasijale su dve zlatne Karađorđeve zvezde s mačevima, epoletuške poginulog potporučnika, ruski Krst Svetog Đorđa, zlatna Obilićeva medalja za hrabrost i osvećeno Kosovo.
– Evo, najo, ovo je ostalo iza Živadina. Bio je najbolji među nama….
Minule su duge godine, ali ona je svakog jutra provirivala kroz tarabe, dizala svoju koščatu ruku iznad čela i gledala niz drum… A kada se starici jedne noći javio anđeo i kazao joj da je njen Živadin među dobrim dušama, ona se nekako smirila. Pa je onda u crkvi dala podušje za spas duše svoga prvenca i na groblju uredila grob u koji nikad nije sahranjeno njeno dete. Na belom čaršavu zlatom je izvezla reči koje su joj drugi napisali: „Živadin Lolić, poginuo na Kajmakčalanu 1916. godine“. Taj čaršav stavila je u hladnu grobnicu. Svakog leta o Vidovdanu ona kupi voštanicu pa zapali za pokoj duše…
*Iz knjige „Vitezi slobode“ Milana Šantića
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)