Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
U Pionirskom parku, na uglu Ulice Kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra, nalazi se neobičan spomenik.
Samo upućeniji znaju da ovo nije obična gomila kamenja; to je trag srpske istorije od neizmernog značaja.
Iz rata su izneli samo goli život!
Solunac ŽIVOJIN LAZIĆ (1893-1986), mitraljezac u Prvom svetskom ratu, prošao je kroz sve bitke i nedaće srpske vojske - od Cera, do Kajmakčalana na Solunskom frontu, da bi se svojoj kući definitivno vratio 7. februara 1920. godine.
Koliko puta vam se desilo da prolazite pored značajnih spomenika u našim gradovima, a da ni ne znate kome su posvećeni?