KNEZ MIHAILO NA KONJU SVEČANO UŠAO Sprečio da se poruše Kalemegdan i Smederevska tvrđava
Kalemegdan, Smederevska tvrđava, Šabačka tvrđava, kao i one u Malom Zvorniku i Kladovu danas ne bi postojale zbog jedne nepromišljene izjave kneza Mihaila Obrenovića.
Sve je počelo kada je, nezadovoljan raspletom događaja nakon konferencije u Kanlidži 1862, knez Mihailo rekao:
– Dok je turskih gradova u Srbiji, niti njoj može biti napretka, niti meni u njoj opstanka.
O Velikoj Gospojini, dve godine kasnije, okupili su se srpski poslanici sa namerom da tu knjaževu izjavu iskoriste i da tako jednim udarcem ubiju dve muve: istovremeno podiđu Mihailu i rušenjem tvrđava zanavek isteraju Turke.
Možda vas zanima:
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
OTKRIVENA VODENA KAPIJA Skoro 100 godina skrivana konstrukcija na bedemu Beogradske tvrđave (VIDEO)
Na priobalnom bedemu Beogradske tvrđave, ovih dana izvode se arheološka istraživanja Vodene kapije.
Možda vas zanima:
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
OTKRIVENA VODENA KAPIJA Skoro 100 godina skrivana konstrukcija na bedemu Beogradske tvrđave (VIDEO)
Na priobalnom bedemu Beogradske tvrđave, ovih dana izvode se arheološka istraživanja Vodene kapije.
Možda vas zanima:
SKULPTURA KAO SVEDOK VEKOVNOG PRIJATELJSTVA Na ovom mestu nekada se nalazio drugi spomenik koji su austrijske granate sravnile sa zemljom
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je monumentalni spomenik nacionalnog karaktera.
OTKRIVENA VODENA KAPIJA Skoro 100 godina skrivana konstrukcija na bedemu Beogradske tvrđave (VIDEO)
Na priobalnom bedemu Beogradske tvrđave, ovih dana izvode se arheološka istraživanja Vodene kapije.
„Da se umoli našeg preuzvišenog Gospodara Knjaza Mihaila, da on blagovoli, kako za najbolje nađe, podejstvovati da se gradovi koji u Srbiji još postoje poruše i time jedan put povrati poverenje i mir u varošima ugroženim,“ glasio je njihov zahtev.
Međutim, sa našim međunarodnim statusom vazalne kneževine, to je bilo nemoguće uraditi – kaže dr Suzana Rajić za Blic, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenja za istoriju, stručnjak za istoriju srpskog naroda u XIX i početkom XX veka.
Sve to su i Turci znali, mada im je boravak u Srbiji već bio solidno zagorčan.
– Uprkos dogovora u Kanlidži, prema kojima se nisu mogla rušiti turska znamenja, sve što je moglo da podseti na njihovo ranije prisustvo u Kneževini Srbiji, poput džamija, drugih sakralnih građevina, turskih grobalja, bazara, pa čak i kuća u orijentalnom stilu, za kratko vreme su iščezli usled velike omraze prema Turcima. Držanje turskih garnizona u preostalim, u najvećoj meri zastarelim i oronulim tvrđavama, za Tursku je bilo važno ne samo iz strateških razloga već je bilo i pitanje časti – objašnjava Miroslav Lazić, viši kustos istoričar smederevskog Muzeja.
Mihailo je, očigledno, bio mudriji od skupštinara. Sačekao je, i po Srbiju povoljnije prilike ukazale su se dve godine kasnije.
Na predlog Jovana Ristića, srpskog diplomatskog agenta na Porti, srpska vlada je u novembru 1866. zatražila od Turske da povuče posade iz tvrđava u Srbiji. Knez Mihailo je predložio sultanu da se pomenute tvrđave u Šapcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu – Fetislamu predaju Srbima ili poruše. Podrazumevalo se da su Turci, diplomatskim ili špijunskim kanalima, bili upoznati sa zaključkom Velikogospojinske skupštine. Sultan Abdulaziz, pritisnut problemima sa njemu mnogo bitnijim Egiptom i Sudanom, Srbima je ispunio želju. Kada je u aprilu 1867. na Kalemegdanu pročitan njegov ferman, Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predao je Mihailu ključeve od sviju gradova-tvrđava. Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže.
Tvrđave tako nisu srušene.
Samo dve godine kasnije ubijen je knez Mihailo. 1882. usred prestonice podignut mu je spomenik na kome su s dve strane zabeležena imena gradova: Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko. Onih koje je knez povratio Srbiji, ne dozvolivši da to bude učinjeno bombardovanjem i rušenjem nego je urađeno diplomatijom. Na začelju spomenika je uklesan srpski grb i napisano: „Knezu Mihailu M. Obrenoviću III. Blagodarna Srbija“.
Izvor: Blic
KAD JE VODITELJKA "SLAGALICE" PROČITALA OVO PITANJE, NASTAO JE MUK: Pola Srbije isto NEMA POJMA da da odgovor na ovo LAKO PITANJE
Igra "Ko zna, zna", koja u kvizu "Slagalica" donosi najviše poena takmičarima je u sinoćnoj epizodi zadala i najviše muka. I to sve zbog jednog pitanja. Kada ga je voditeljka pročitala, oba takmičara su se samo namrštila i nisu ni pokušali da odgovore.
Srpska snajka iz Ugande se udala za Dušana iz Ivanjice: Na jednu stvar u našoj zemlji nikako da se navikne
Njihova priča ostaje kao podsećanje da kada se dvoje ljudi pronađu, nijedna daljina nije prevelika, pa čak ni kulturološka.
Biljka planine tajni: Rtanjski čaj za zdravlje i snagu
Na obroncima mistične planine Rtanj raste rtanjski čaj, endemska biljka koja je vekovima bila dragocen saveznik u narodnoj medicini i jedan od najpoznatijih simbola ovog kraja.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
U OVOM KRAJU SRBIJE KAD SMRT U FAMILIJI IDE PO REDU, SPREME PRASE I MUZIKU?! Oni su Crno dugme a na groblju su svirali čak i KOLO
Do sada su u Srbiji viđeni profesionalni fotografi, snimatelji ali i udovice na sahranama koje najbliži krug rodbine unajmi tog tužnog dana.
Komentari(0)