VELIKI PRIJATELJ SRBA Ko je francuski general po kome se zove jedna ulica u centru Beograda
Mondezir je bio počasni gost na otkrivanju Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, 11. novembra 1930. godine.[1]
Žan Frederik Lucijen Pjaron de Mondezir je bio francuski inžinjerijski divizijski general i profesor Više ratne škole Vojne akademije u Parizu, koji je tokom Prvog svetskog rata predvodio vojnu misiju na Krfu i organizovao evakuaciju i prihvat Srpske vojske nakon Albanske golgote.
Na početku rata 1914. godine, bio je komandant 30. pešadijske brigade.. Do 10. decembra 1915. godine je bio na Zapadnom frontu, kada po naređenju maršala Žozefa Žofra odlazi za šefa vojne misije u Albaniji, gde je upućen sa zadatkom da organizuje evakuaciju i prihvat Srpske vojske nakon Albanske golgote. Iz tog vremena je ostavio svedočanstvo o poznanstvu sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem:
Možda vas zanima:
Ko da smo se mi Srbi u boga sas kamenje gađali: Pismo srpskog ratnika 1915. godine porodici pred povlačenje vojske preko Albanije
Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, u zimu 1915/1916. godine tokom Prvog svetskog rata.
U RAT KRENUO SA KOPAČKAMA Preživeo je albansku golgotu, a onda otišao da igra fudbal u Francuskoj i postao besmrtan
Rođen je 12. decembra 1898. godine i kao dečak se zaljubio u fudbal. Počeo je u "Srpskom maču", zatim prešao u FK Slaviju da bi sa 15 godina odigrao prvu zvaničnu utakmicu za "Veliku Srbiju."
Možda vas zanima:
Ko da smo se mi Srbi u boga sas kamenje gađali: Pismo srpskog ratnika 1915. godine porodici pred povlačenje vojske preko Albanije
Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, u zimu 1915/1916. godine tokom Prvog svetskog rata.
U RAT KRENUO SA KOPAČKAMA Preživeo je albansku golgotu, a onda otišao da igra fudbal u Francuskoj i postao besmrtan
Rođen je 12. decembra 1898. godine i kao dečak se zaljubio u fudbal. Počeo je u "Srpskom maču", zatim prešao u FK Slaviju da bi sa 15 godina odigrao prvu zvaničnu utakmicu za "Veliku Srbiju."
Možda vas zanima:
Ko da smo se mi Srbi u boga sas kamenje gađali: Pismo srpskog ratnika 1915. godine porodici pred povlačenje vojske preko Albanije
Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, u zimu 1915/1916. godine tokom Prvog svetskog rata.
U RAT KRENUO SA KOPAČKAMA Preživeo je albansku golgotu, a onda otišao da igra fudbal u Francuskoj i postao besmrtan
Rođen je 12. decembra 1898. godine i kao dečak se zaljubio u fudbal. Počeo je u "Srpskom maču", zatim prešao u FK Slaviju da bi sa 15 godina odigrao prvu zvaničnu utakmicu za "Veliku Srbiju."
"Princu se divi i voli ga i poslednji njegov vojnik. Svi znaju da će ići da osvoje izgubljenu otadžbinu i, zbog toga, imaju najviši moral. Po mom mišljenju, Srpska vojska će biti biser Istočne vojske."
General de Mondezir je svoja ratna sećanja ostavio u knjizi "Albanska golgota - uspomene i ratne slike", koja je na srpskom jeziku objavljena 1936. i 2018. godine.
Na inicijativu Milovana Vitezovića, predsednika Udruženja književnika Srbije, Skupština grada Beograda je na svojoj sednici 25. jula 2019. godine, donela odluku da deo Ulice Tadeuša Košćuška od Pariske do Cara Dušana, ponese ime Ulica Pjarona de Mondezira.
Ovoj voditeljki se Tito udvarao i pred Jovankom, ona priznala da mu je bila miljenica: Slao avione po nju samo da bude kraj njega, pred smrt je zamolio 1 stvar
Par meseci pre smrti Vera Cvetinović je Titu ispunila veliku želju - još jednom mu je zapevala na uvetu, a maršal je njen glas obožavao.
Bio Jugosloven kom se i Tito klanjao, ono što je uradio nije uspeo niko na Balkanu, svi ga voleli i cenili: Pa jedva preživljavao od male penzije u trošnoj kući
"Treba raditi, nema bez rada ništa", čuvene su reči rudara Alije Sirotanovića kojem se divila cela Jugoslavija, a umro u bedi i zaboravljen.
Muslimanka prvi put u Beogradu: "Pričali su mi laži, a ja i dalje pokušavam da shvatim jednu stvar u Srbiji"
Marijan Abdi iz Afrike posetila je Beograd, a u nastavku pročitajte njeno iskustvo.
Evo što je zaista poturčeni Sinan Paša spalio mošti Svetog Save: Bio Srbin, zbog izdaje svog naroda Bog ga surovo kaznio
Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save spale.
KAKO JE ISTORIJSKA GREŠKA POSTALA SIMBOL BEOGRADA: Gde su stvarno spaljene mošti svetog Save?
Čuveni Hram je zapravo na pogrešnom mestu
Komentari(0)