U RAT KRENUO SA KOPAČKAMA Preživeo je albansku golgotu, a onda otišao da igra fudbal u Francuskoj i postao besmrtan
Rođen je 12. decembra 1898. godine i kao dečak se zaljubio u fudbal. Počeo je u "Srpskom maču", zatim prešao u FK Slaviju da bi sa 15 godina odigrao prvu zvaničnu utakmicu za "Veliku Srbiju."
"Fudbal je bio njegov život, a on je život darivao Srbiji", ovako je čuveni hroničar srpskog sporta Joca Gajeskov opisao legendarnog Jovana Ružića - prvog jugoslovenskog fudbalskog reprezentativca iz Beograda.
Jova je pripadao generaciji fudbalera koji su udarili temelj najpopularnijem sportu u našoj zemlji.
Možda vas zanima:
NERVIRAO JE TITA, OBELEŽIO JEDNU FUDBALSKU ERU U JUGOSLAVIJI Ovo je priča o simbolu Crvene zvezde i legendi kakva se jednom rađa
Prošao je čitav vek od njegovog rođenja.
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
Možda vas zanima:
NERVIRAO JE TITA, OBELEŽIO JEDNU FUDBALSKU ERU U JUGOSLAVIJI Ovo je priča o simbolu Crvene zvezde i legendi kakva se jednom rađa
Prošao je čitav vek od njegovog rođenja.
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
Možda vas zanima:
NERVIRAO JE TITA, OBELEŽIO JEDNU FUDBALSKU ERU U JUGOSLAVIJI Ovo je priča o simbolu Crvene zvezde i legendi kakva se jednom rađa
Prošao je čitav vek od njegovog rođenja.
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
Rođen je 12. decembra 1898. godine i kao dečak se zaljubio u fudbal. Počeo je u "Srpskom maču", zatim prešao u FK Slaviju da bi sa 15 godina odigrao prvu zvaničnu utakmicu za "Veliku Srbiju."
Nažalost, u Beogradu nije uspeo da pokaže svoje fudbalsko umeće, jer je 1915. godine, kao 17-godišnjak, bio prinuđen da sa srpskom vojskom krene na višenedeljno pešačenje po snegom i ledom okovanim planinama preko Albanije. Pravo sa fudbalskog igrališta otišao je u rat, ali od fudbala nije odustao.
Nakon albanske golgote sreća ga je pogledala, našao se među 2.000 mladih Srba koji su iz Grčke prebačeni u Francusku. U Sent Etjenu je upisao gimnaziju i ponovo se vratio u svoje kopačke.
Jova je zaigrao za srpski gimnazijski tim, kao half doprineo osvajanju titule vicešampiona i medalje „Hrabrost, otadžbina, rad“.
Već 1916. sa samo 18 godina nastupa za FK „Sent Etjen“, potom ga uzima FK „Internacional“ iz Nice, a 1917. sa timom „ASF“ iz Pariza postaje šampion. Upamćen je kao prvi Srbin koji je zaigrao kao prvotimac u ovoj zemlji.
Na svom prvom meču u Parizu, Ružić je u pobedi 16:0 bio strelac čak osam golova, što je posebno zabeležio u svojim memoarima "Sećanja i uspomene", objavivši isečak iz pariskog sportskog lista "L'Aute":
"Ružić, srpski internacionalac kome je ovo bila prva utakmica za ASF, bio je veliki golgeter. Veoma visok, brz i sa lepim udarcem, Ružić je igrač velike klase".
Svoju zemlju nije zaboravio. Kada je Kraljevina SHS 1920. zaigrala na Olimpijskim igrama u Belgiji, u prvoj fudbalskoj reprezentaciji Ružić je bio jedini igrač iz Srbije.
Imao je priliku da nastavi karijeru u Beču, ali je odlučio da se vrati u svoju zemlju. Zaigrao je za FK Jugoslaviju, gde je i završio svoju karijeru.
Ružić je bio i uspešan fudbalski sudija. Među prvima je položio sudijski ispit i od 1921. godine sudio je 950 mečeva.
Osim fudbala, oprobao se i u atletici, bio je propagator hazene i rukometa, bio je pokretač ragbi sekcije pri SK Jugoslavija.
Diplomirao je 1925. godine prava u Beogradu i do 1957. radio kao savetnik u ŽTP-u.
TOPOVSKO ĐULE
Ružić je u Parizu dobio nadimak "Topovsko đule" zbog svog razornog udarca. Navodno, na jednoj utakmici raspalio je po lopti i pogodio jednog funkcionera koji se od udarca onesvestio.
Kada mu je uputio izvinjenje, funkcioner je odgovorio: "Tamo gde lete topovska đulad, mora neko i da pogine", tako je Jova dobio nadimak koji ga je pratio tokom čitave karijere.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Komentari(0)