UTEMELJIVAČ ANTROPOGEOGRAFSKE DISCIPLINE Kako je jedan od naših najvećih naučnika opisao Srbe
„Mi nesrazmerno više govorimo, nego što radimo...
Rođen 1865. u Loznici, od malih nogu je pokazivao interesovanje za nauku. Međutim to je do srednje škole bila medicina. Tada mu je njegov profesor iz šabačke gimnazije Vladimir Karić, predložio da sluša studije geografije na Velikoj školi u Beogradu. Na njegovo duhovno obrazovanje u detinjstvu, najviše uticaja imala je majka Marija, koja ga je, primetivši radoznalost svog sina, podsticala na dalje školovanje i usavršavanje. Njen sin postao je osnivač Srpskog geografskog društva i Geografskog zavoda, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, član osam akademija nauka i 16 geografskih i prirodnjačkih društava.
Pored naširoko poznatih naučnih dostignuća, neprocenjiv doprinos je Cvijić dao u diplomatskim aktivnostima. Bio je član mnogih delegacija koje su imale važne diplomatske misije uključujući neke koje su odlučivale o postavljanju granica širom Balkanskog poluostrva i Evrope. Uvek se trudio da podele budu naučno i geografski opravdane, zanemarujući sitne političke motive.
Možda vas zanima:
NJEGOVI PRONALASCI OLAKŠALI SU SVAKODNEVNI ŽIVOT Najveći srpski naučnik imao je samo jednu želju, da ga sahranu uz čuvenu tradicionalnu pesmu!
Imao je pamet i slavu, ali ne i bogatstvo. Živeo je u sirmonaštvu i milosti od drugih.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO SE TESLA NIKADA NIJE ŽENIO Detalji iz života srpskog naučnika otkrivaju istinu - voleo je žene, ali...
Tesla se u mladosti smatrao vrlo atraktivnim mladićem. Bio je izuzetno visok i vitak. Uz to, njegovo ponašanje - produhovljeno i stidljivo, dopadalo se ženama.
Posebno je važna sposobnost Jovana Cvijića da svoje veliko geografsko i životno znanje prenese na mlađe kolege. Neki od njegovih učenika bili uticajni geografi i naučnici svog doba; Pavle Vujević, Borivije Ž. Milojević, Atanasije Urošević, Milisav Lutovac…
Preko trideset godina je putovao kroz naše krajeve, što je rezultiralo brojnim radovima i utemeljenjem „antropogeografske škole“. Ono što karakteriše njegov naučni rad, jeste uticaj klime i reljefa na građu (morfologiju) čoveka, naglašavajući praktično među prvima da je čovek ekosenzibilno biće. Kad se radi o formiranju antropoloških tipova, Cvijić u primarne faktore ubraja socijalnu strukturu, odnosno zanimanje, endogamiju i egzogamiju, kao i migracije.
Jovan Cvijić bio je poznat i po svojim opisima psihičkih tipova balkanskog naroda.
„Mi nesrazmerno više govorimo, nego što radimo. Mnogi imaju tu osobinu da misle da su uradili, kad su govorili. Dalje, mahom više polažu na pravo da govore no na pravo da rade. Ja sam često pravio opservaciju, da je mnogim našim ljudima glavno da se izgovore, a posebno da nekoga predstave u rđavoj svetlosti.“
Reči srpskog naučnika dobijaju na značaju kada shvatite da je od tada prošlo više od stotinu godina, a mi se u njegovim rečima i dalje prepoznajemo.
ODMAH BACITE: Evo zašto ne treba da se čuva karton od jaja
Takođe, uvek dobro operite ruke nakon rukovanja jajima i ambalažom.
Znate li koliko vaš pas ima LJUDSKIH GODINA? - Izračunajte
U slučaju da imate psa za kućnog ljubimca, sigurno ste čuli za pravilo da je jedna pseća godina jednaka sedam ljudskih godina. Međutim, pokazalo se da je takav način obračuna pogrešan.
MNOGI NE ZNAJU: Koliko je visok Avalski toranj?
Mnogi ne znaju koliko je tačno visok Ajfelov toranj
Ljudi koji imaju ovu krvnu grupu zaista su posebni, njihove „moći“ nema niko
Krvna grupa može otkriti mnoge zanimljivosti o vašoj ličnosti, kao i zdravlju
Da li su kućni ljubimci postali ‘nova deca’? Ovo je jedina prava istina iza trenda koji je zapalio sve žive
U savremenom društvu, sve više pojedinaca i parova odlučuje da svoj emotivni i roditeljski potencijal ne usmeri ka deci – već ka kućnim ljubimcima. Psi, mačke, pa čak i papagaji i kunići dobijaju tretman koji je do pre samo nekoliko decenija bio rezervisan isključivo za ljudsku decu: slave rođendane, nose odeću, imaju svoje profile na društvenim mrežama i putuju na more.
Komentari(0)