ŠTA SE RADI SA BADNJAKOM POSLE PRAZNIKA Ne sme se bacati, a najbolje je uraditi ovo
Nije retkost da badnjaci posle Božića završe u kontejnerima i na pločnicima pored kanti za đubre, što je velika greška
Za božićne praznike ritualno smo unosili badnjak, palili ga i grančicama pravili varnice, ali se sada postavlja pitanje kako pravilno da postupimo i da ga iznesemo iz naših domova. Nije retkost da badnjaci posle Božića završe u kontejnerima i na pločnicima pored kanti za đubre, što je velika greška.
Za razliku od svečanog unošenja badnjaka, za njegovo iznošenje ne postoje zvanični rituali ili pravilo, ali je činjenica da su svi pravoslavni vernici, tokom Božića ovo drvo imali u svojim kućama i da sada treba nešto da urade sa njim.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Sve spremno za predstojeće praznike, očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na svim deonicama
Povećan broj inkasanata, a kanali za naplatu putarine u funkciji 24 sata bez pauze
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Sve spremno za predstojeće praznike, očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na svim deonicama
Povećan broj inkasanata, a kanali za naplatu putarine u funkciji 24 sata bez pauze
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
Sve spremno za predstojeće praznike, očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na svim deonicama
Povećan broj inkasanata, a kanali za naplatu putarine u funkciji 24 sata bez pauze
Prema tradiciji, badnjak se nekada posle Božića ložio u kućnim ognjištima, pa se sada nameće pitanje, kako danas, kada živimo u stanovima bez ložišta, da ispoštujemo ovu tradiciju.
Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je za domaće medije Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu.
Ona navodi da se običaji razlikuju od mesta do mesta, ali napominje da bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.
„Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život“, kaže Stančić.
Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.
„Badnjak simbolizuje mladog Hrista i unošenjem tog drveta svi želimo da se Hristos u našim kućama svake godine ponovo rodi. Badnjak nam je neka vrsta domaće, kućne svetinje i jasno je da ono što je sveto nikako ne treba da završi u smetlištu ili da se vuče po nečistim prostorima. Treba ga ostaviti na čistom mestu, po kome se ne gazi ili odneti kod prijatelja i rođaka koji imaju ložišta“, poručila je teološkinja Stančić.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)