ŠTA SE RADI SA BADNJAKOM POSLE PRAZNIKA Ne sme se bacati, a najbolje je uraditi ovo
Nije retkost da badnjaci posle Božića završe u kontejnerima i na pločnicima pored kanti za đubre, što je velika greška

Za božićne praznike ritualno smo unosili badnjak, palili ga i grančicama pravili varnice, ali se sada postavlja pitanje kako pravilno da postupimo i da ga iznesemo iz naših domova. Nije retkost da badnjaci posle Božića završe u kontejnerima i na pločnicima pored kanti za đubre, što je velika greška.
Za razliku od svečanog unošenja badnjaka, za njegovo iznošenje ne postoje zvanični rituali ili pravilo, ali je činjenica da su svi pravoslavni vernici, tokom Božića ovo drvo imali u svojim kućama i da sada treba nešto da urade sa njim.
Možda vas zanima:

KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.

Sve spremno za predstojeće praznike, očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na svim deonicama
Povećan broj inkasanata, a kanali za naplatu putarine u funkciji 24 sata bez pauze
Možda vas zanima:

KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.

Sve spremno za predstojeće praznike, očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na svim deonicama
Povećan broj inkasanata, a kanali za naplatu putarine u funkciji 24 sata bez pauze
Možda vas zanima:

KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.

Sve spremno za predstojeće praznike, očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na svim deonicama
Povećan broj inkasanata, a kanali za naplatu putarine u funkciji 24 sata bez pauze
Prema tradiciji, badnjak se nekada posle Božića ložio u kućnim ognjištima, pa se sada nameće pitanje, kako danas, kada živimo u stanovima bez ložišta, da ispoštujemo ovu tradiciju.
Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je za domaće medije Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu.
Ona navodi da se običaji razlikuju od mesta do mesta, ali napominje da bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.
„Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život“, kaže Stančić.
Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.
„Badnjak simbolizuje mladog Hrista i unošenjem tog drveta svi želimo da se Hristos u našim kućama svake godine ponovo rodi. Badnjak nam je neka vrsta domaće, kućne svetinje i jasno je da ono što je sveto nikako ne treba da završi u smetlištu ili da se vuče po nečistim prostorima. Treba ga ostaviti na čistom mestu, po kome se ne gazi ili odneti kod prijatelja i rođaka koji imaju ložišta“, poručila je teološkinja Stančić.

ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.

BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.

ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.

PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.

SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)