Na tajni sabor viđenijih Srba koji je u jaruzi kod Orašca, skrivenoj od Turaka, knez Teodosije Marićević sazvao za Sretenje 1804. stigli su samo oni srpski prvaci koji su uspeli da umaknu osmanlijskim mačevima u Seči knezova.
vikipedija
Stigao je i mladi Janko Katić, koji se u Orašac, gde je tog dana podignut Prvi srpski ustanak, uputio peške od rodnog sela Rogača kod Sopota.
Iako je, bez sumnje, jedna od najvažnijih ličnosti Prvog srpskog ustanka, o Katiću se danas malo zna jer u našim arhivama nema mnogo pisanih podataka o njemu. Ali i ono što je ostalo zabeleženo nedvosmisleno potvrđuje da je reč o velikom junaku velikog ustanka Srba. Postoje svedočanstva da je bio "desna ruka vožda Karađorđa", "najbliži Voždu", da "bez razgovora sa vojvodom Jankom Karađorđe nije ni započinjao ni završavao dan"... Zajedno su i vojevali: u borbama na Rudniku, u Batočini, Jagodini, Topčideru, u opsadi Beograda, osvajanju Požarevca, Smedereva...
Bio je kažu naočit, ali i hrabar i odvažan, a kako je bio poznat po pravednosti i razboritosti, brzo je postao glavni komandant beogradske nahije. U skupštinama je bio dobar govornik, a u bitkama vrlo prilagodljiv i spretan, pa ga je narod cenio i voleo, a savremenici ga nazivali "razboritim i junačkim Jankom".
Iako danas potpuno oronula, crkva Svetog Preobraženja Hristovog u selu Gorovič pored Topole, mesto je od velikog značaja za srpsku istoriju.
U muzeju Prvog srpskog ustanka, u Orašcu kod Aranđelovca, izloženo je Jankovo sačuvano oružje. Te eksponate čine: jatagan belosapac i pištolj kremenjak.
Vojvodu je izdvajalo i što je bio jedan od malobrojnih pismenih ustanika i vešt pregovarač. Perfektno je govorio turski jezik, pa je Karađorđu tumačio turske zahteve i naume, 10. maja 1804, na pregovorima sa Osmanlijama u Zemunu pod pokroviteljstvom austrijskog generala Ženeja. Tako je bilo i kada je Vožd pregovarao sa Bećir-pašom, koga je Porta poslala da pogubi dahije i smiri stanje. Posle pogubljenja dahija, bio je i u delegaciji koju je Karađorđe poslao kod Bećir-paše sa srpskim zahtevima.
vikipedija
Karađorđe ga je 1806. poslao u Mačvu kao ispomoć ustanicima. Prema nekim podacima, stradao je baš te godine u selu Krnić kod Šapca. Ubio ga je Turčin koji mu se predavao. Veruje se da je tada imao oko 30 godina. Bilo je to pred Boj na Mišaru, a vest o njegovoj smrti s nevericom je primljena među ustanicima.
NEUSPEO SOVJET U BOGOVAĐI
JAKOV Nenadović i Janko Katić su bili posle Vožda najistaknutije ličnosti u prvim ustaničkim godinama. Njih dvojica su, međutim, smatrali da bi sovjetom trebalo ograničiti Voždovu vlast, pa su u avgustu 1805. sazvali skupštinu za osnivanje Praviteljstvujuščeg sovjeta u Bogovađi. Karađorđe je istovremeno sazvao skupštinu u Borku i sprečio da Bogovađa postane sedište sovjeta. Vožd je tako, objašnjavaju istoričari, pokazao da, ipak, on odlučuje o svemu.
Vojvoda Janko Katić je najpre sahranjen kod sibničke crkve, a 1935. posmrtni ostaci preneti su u spomen-kosturnicu u Crkvu Svete Trojice u Rogači. Na vek i po od Prvog srpskog ustanka, 1954, u Krniću kod Šapca mu je podignut spomenik, a na 200. godišnjicu, 2004, i u centru Rogače.
Malo ko zna da su Milan Obrenović i Dženi Džerom imali romansu koja se burno završila, te je čuveni Srbin zaveo i njenu sestru u koju je bio zaljubljen do ušiju!
Manastir Ilinje se nalazi u mestu Očage kod Šapca, a njegov iguman, arhimandrit Isaija na glasu je kao čovek koji leči i najteže bolesti i molitvama izgoni đavola iz posednutog.
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
vikipedija
Komentari(0)