ORONULA KUĆA SVEDOK PROŠLOSTI Vlasnici ove kuće su poslužili kao inspiracija za roman Dobrice Ćosića
Zgrada u osnovi pripada tipu moravske kuće sa primesama orijentalnog stila. Kuća je spratna, lomljenim kamenom zidana zgrada, pokrivena ćeramidom.
U samom centru Trstenika, u 19. veku živela je porodica Katić, o čijem bogatstvu i društvenom statusu svedoči kuća koja je od 1950. godine pod zaštitom države.
Njen vlasnik, Stevan Katić, trgovac iz Trstenika rođen u selu Bogdanje, već u prvoj generaciji stekao je ugled i imetak, potvrđujući svojim primerom ovu često uočavanu pojavu u Srbiji pretprošlog veka. Stevan je bio poslanik Svetoandrejske Velike narodne Skupštine 1858. godine, značajne po odluci da se knezu Milošu ponovo preda vlast. Njegov sin Petar, takođe trgovac, bio je senator i poslanik.
Zgrada u osnovi pripada tipu moravske kuće, s primesama orijentalnog stila. Katić je trgovao robom iz Libana i Sirije, odakle je verovatno i donet plan kuće, koji je prilagođen podneblju. Građena je od nepečene cigle, tako da pripada tipu kuća-dolmara. Skladnih proporcija, sa spratom i dva raskošna, simetrično položena i nešto isturena doksata, trebalo je da pokaže ugled i moć vlasnika. U prizemnim sobama bile su uglavnom poslovne prostorije Katićeve trgovine, dok su na spratu bile porodične i gostinske sobe.
Printscreen youtube
Kuća je u kraćem periodu, kažu meštani, imala ulogu galerije, dok je dvorište često predstavljalo „slikarski atelje pod vedrim nebom” u vreme održavanja likovnih kolonija. Podrum kuće i veći deo dvorišta prelaskom u vlasništvo „investitora” bili su jedno vreme pretvoreni u restoran nacionalne kuhinje.
Katića kuća je jedna od retkih, gotovo u neizmenjenom obliku sačuvanih starogradskih kuća, nastalih kao odraz potreba i shvatanja narastajućeg srpskog patrijarhalnog građanskog sloja u drugoj polovini 19. veka.
Imućna i ugledna porodica Katić verovatno je poslužila kao inspiracija piscu Dobrici Ćosiću u romanu „Koreni“ u kojoj je predstvaljena sudbina bogate porodice Katić.
Nažalost danas kuća Katića, iako pod zaštitom države, jedva odoleva zubu vremena, ali postojano stoji kao svedočanstvo prošlih vremena i čeka vreme u kome će ponovo biti korisna u kulturno umetničkim ili nekim drugim svrhama.
Komentari(0)