BAKA MANDALINA IZ LUNJEVICE Posavetovala bi mlade bračne parove da ne gledaju miraz, već ljubav., a evo šta je ona donela u novi dom
Miraz ili sprema, to je poklon koji mlada donosi u novu kuću kada se uda, dakle to je poklon od njene porodice, što bi se reklo u zapadnoj Srbiji to je dar od roda.
Gornji Milanovac - Do polovine prošlog veka devojke koje su bez miraza najteže su se udavale, on se smatrao vidom poklona koji bi buduća supruga donela iz roditeljske kuće za zajednički dom. U našem narodu postoji izreka „kakav mladoženja takav i miraz”.
Baka Mandalina Mišković (86), duboko je zagazila u devetu deceniju života i ona se jasno seća šta se u njenoj mladosti donosilo u miraz i šta se cenilo. Mandalina se u selo Lunjevcu udala početkom pedesetih godina prošlog veka.
Foto: Rina
„Bilo je to lepo vreme, početak pedesetih godina prošlog veka. U miraz sam donela spavaću sobu, celu garnituru što sleduje, šifonjer, natkasne, astalčić, stolice, bračni krevet, nameštaj, ćilime, dušeke, jorgane. U to vreme sve što sam donela smatralo se vrednim mirazom. Imala sam dva brata, bila sam najmlađa, braća su školovana, ja sam završila samo četiri razreda, pa su mi roditelji darovali dobar miraz”, priča za RINU baka Magdalina.
Miraz, odnosno devojačka sprema, nekada su pripremale i same devojke, tako što su, vezle, heklale, šile i tkale, morale su biti pripremljene za udaju.
„Devojke su u svoj novi dom donosile razne darove, čak su morale da pletu i čarape za sve članove buduće porodice, te donosile kao poklon u domaćinstvo. Mlade su donosile čarape, košulje, kao narodnu nošnju”, kaže baka.
Od davnina se miraz vrednovao različoto, tvrdi ova starica iz Lunjevice.
„Nisam ni ja sigurna, ali nekako se najviše kao miraz vrednovao nameštaj, takođe i pare su tražili uz devojku. Na primer hoće dečko da se ženi, ali njegovi roditelji traže pare, i ako roditelj od devojke daruje pare u miraz, oni se uzmu, ako ne, oni se ne uzmu”, naglašava baka.
Na pitanje baki, šta je onda sa ljubavlju u to vreme, baka kroz osmeh kaže da ne zna i da je ljubav jednako ista.
„Što se tiče miraza, ja sam, stigla pre spreme u ovu kuću, jer sam pobegla za mog izabranika, kada je moj otac otišao na vašar u Mrčajevce i po dogovoru sa momkom udam se tako što pobegne, bez svadbe. Zahvalana sam i ponosna na roditelje na poklonu, koji sam od njih dobila za svoju novu kuću. Ovde sam bila deveta gde sam došla. Miraz su mi dovezli volovima i seljačkim kolima”, pojasnila je Mandalina.
Ona bi danas posavetovala mlade bračne parove da ne gledaju miraz, već ljubav. Danas ima svega da se kupi, važno je da mladi budu srećni, zdravi i pametni, da se slože i da se vole…
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)