SRPSKI OBIČAJI KOJI STRANCE OBARAJU S NOGU: Ritual bez kojeg nijedan događaj ne može da prođe im je OMILJENI
Postoji mnoštvo običaja koji su deo srpske tradicije. Vekovima su stari, a stranci ih obožavaju.
U našem narodu postoji mnoštvo verovanja i običaja koja su vekovima stara i čuvaju se od zaborava. Upravo to predstavlja najpresudniji faktor koji je uticao na stvaranje i očuvanje kolektivnog identiteta zajednice.
Srpska kultura je veoma bogata i nudi mnogo običaja koja su posebno zanimljiva strancima, kojima je čast da budu gosti važnim svečanostima i ceremonijama, poput slava, venčanja i krštenja koja sa sobom nose najviše običaja i rituala.
Slavski običaji
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Običaji u Srbiji vezani za poštovanje crkve i hrišćanskih običaja veoma su rasprostranjeni i igraju veliku ulogu u životu svakog vernika. Do sveće, na trpezu se postavlja i slavski kolač, osnosno hleb kao i žito.
Posluženje je posebno zanimljivo strancima koji su oduševljeni ovakvom praksom. Pred goste kao posluženje obično iznosi žito i vino, a u nekim krajevima slatko.
Smeštanje gosta na vrh stola predstavlja veliko ukazivanje časti, a na čelo stola se obično postavlja najstariji član porodice, kum ili zet, a neretko se može ukazati čast i novom gostu.
Rakija prestavlja jedan od simbola Srbije i veoma je popularna. Osim toga što se koristi za piće neki nje smatraju narodnim lekom. Bez ovog tradicionalnog pića ne može da prođe nijedan događaj.
Strani turisti rakiju obično opisuju kao veoma snažno piće, izrazito voćnog ukusa, koje se pretvara u vatru kada ga progutate. Međutim, rakija im je omiljeno piće u Srbiji.
Običaji za svadbu
Ako ne na godišnji odmor, stranci u našu zemlju dolaze kako bi uveličali venčanje nekog prijatelja. Kada je u pitanju srpska svadba običaji koji dočekaju strance su brojniji i još neobičniji, ali jednako zanimljivi.
- Kićenje kapije
- "Skidanje" jabuke puškom
- Kupovina mlade
- Bacanje sita na krov
- Običaji za rođenje deteta
Postoji mnoštvo običaja koji se praktikuju kada se dete rodi. Neki se sve manje koriste, dok su drugi duboko ukorenjeni u srpsku tradiciju.
- Cepanje očeve košulje ili majice (veruje se da će muškarac koji pocepa majicu takođe postati otac)
- Babine (period u prvih 40 dana detetovog života, kada je najpodložnije dobrim uticajima i željama babica i kumova)
- Posipanje vode za sreću
Duboko se veruje da se tim činom teraju moguće prepreke i da nakon prosipanja vode sve ide “glatko”. Samo postoji jedna “caka” – ukoliko se nakon prosipanja vode okrenete i pogledate za sobom, ritual gubi smisao i povoljno dejstvo.
Posipanje se obično vrši kada neko krene da obavi važan posao, kako bi mu to donelo sreću.
Izvlačenje ušiju za rođendan
Veruje se da kad se dete povuče za uši da će ono biti napredno i da će da poraste.
(Stil)
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Kako je Nikolaj PROCENJIVAO ljude samo na osnovu jednog pitanja?
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
Komentari(0)