JEDNO SELO TRI POZIVNA BROJA Ne zna ko odakle zove, stizali papreni računi a prve komšije razgovarale
Jedno od najčudnijih sela u Srbiji je Selo Dragolj. Nalazi se na padinama Rudnika, između Šumadijskog, Kolubarskog i Moravičkog okruga. Osim vrednih ljudi i prelepe prirode, ovo selo se može phvaliti i činjenicom da je verovatno jedino mesto u Srbiji koje, iako malo, ima čak tri pozivna broja.
Zamislite, samo 100 kuća, a tri različita pozivna broja! To je zaista neobično ali postoji, i to u Srbiji.
Selo Dragolj je mesto koje privlači pažnju svojom zanimljivom pričom, a evo kako je došlo do toga da jedno malo selo ima čak tri pozivna broja.
Osamdesetih godina prošlog veka su uvedeni prvi telefonski priključci u selu. Međutim, vrlo često je dolazilo do zabune jer ljudi nisu znali koji im je tačno pozivni broj. Niti kako da dobiju komšije. Jednima je pozivni broj bio 032, drugima 014, a trećima 034. Zbog ovoga su mnoge kuće vremenom isključile fiksne telefone, jer su računi čak i kada su zvali komšiluk dolazili kao da su međugradski pozivi u pitanju.
Geografski položaj sela Dragolj dodatno doprinosi ovoj neobičnoj situaciji. Selo je usko, krivudavo i, gledano iz ptičje perspektive, zakrivljeno u obliku banane. Takođe, selo je gotovo “geometrijski jednako” udaljeno od Rudnika, Aranđelovca i Ljiga. Shodno ovom položaju, teritorijalna pripadnost sela je upitna, iako zvanično pripada opštini Gornji Milanovac.
Kako je ova situacija sa pozivnim brojevima bila problematična za meštane, tehnologija i mobilni telefoni su ih spasili brojnih peripetija. Danas, i pored svega, meštani kažu da je u Dragolju lepo živeti. Mlađim generacijama je mnogo lakše, a zahvaljujući mobilnim telefonima, komunikacija je olakšana, bez obzira na tri pozivna broja.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)