U ovom selu Srbi su kovali oružje za BORBU PROTIV TURAKA: Štitkovo danas čuva mnoge tajne srpske istorije
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
U ovom mestu kao da je vreme stalo, a drvene kolibice čuvaju tajne srpske istorije. Upravo u ovom mestu u srednjem veku proizvodilo se hladno oružje, pre svega nalazila se kovačnica štitova pa je selo tako i dobilo ime.
"Na prostranim livadama sve do reke Tisovice kovali su se mačevi, štitovi i drugo hladno oružje koje je Srbima služilo u borbi protiv Turaka. Svaka kuća imala je svoju puškarnicu, a prozori su bili toliko mali da kroz njih nijemogla proći ni mačka, jer su se meštani plašili dakad muškarci odu u rat da će neprijatelj upasti u domove", rekao je za RINU Milomir Čkonjević iz sela Štitkovo.
- Svaka kuća imala je svoju puškarnicu, a prozori su bili toliko mali da kroz njih nije mogla proći ni mačka, jer su se meštani plašili da će, kad muškarci odu u rat, neprijatelj upasti u domove.
Dugo je Štitkovo bilo sedište kneževske porodice Rašković. U centru sela nalazi se crkva Svetog Blagoveštenja podignuta na temeljima starog manastira koji su upravo Raškovići izgradili 1655. godine. Iznad Štitkova pružaju se strme stene, a u njima se krija vodena pećina u kojoj mnogi nisu slavno prošli.
- Ovdašnji narod u njima se krio od Turaka, jer do njih neprijatelj je teško mogao da stigne. Brojni speleolozi ovde su vršili istraživanja, a unutar pećine nalazi se izdašan izvor. Pre nekoliko godina u pećinu su ulazili planinari i unutra pronašli jedan kostur u dubećem stavu. Oni su to doneli u centar sela, a ja sam kosti sahranio pored lipe u porti crkve - priča Milomir.
Nekada je selo brojalo pet stotina stanovnika, a danas je tu samo nekoliko meštana koji usputnim prolaznicima prepričavaju legende vezane za ovaj kraj. Štitkovo je u jednom periodu bilo i prestonica stare srpske države i kao jedno od najživopisnijih sela uvršteno je u turisitičku ponudu planine Zlatar.
- Štitkovo je jedno od retkih mesta gde je potpuno sačuvan tradicionalni duh i predstavlja tipičan primer živog etno sela. Ukoliko vas put ovde navede, doživećete neverovatno putovanje kroz vreme. Zadržali su se najstariji tipovi kuća i privrednih zgrada, primitivni način stočarenja i proizvodnje oruđa. Kuće su postavljene u nizu, licem okrenute ka crkvi i školi. Selo je oko dvadesetak kilometara udaljeno do Zlatara, a dalje vas put vodi ka Ivanjici preko planina. Vožnja kroz ovaj kraj izuzetno je živopisna - kaže Milica Popović iz Turističke organizacije Zlatar.
Epidemija korona virusa je zatvorila mnoge granice i putovanja u inostranstvo su u velikoj meri smanjena, ali u svemu ovome ima i jedna dobra stvar - mnogi građani otkrili su brojna zanimljiva mesta u Srbiji, a živopisno selo Štitkovo je svakako jedno od tih.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
"Gde sam ja ovo došla?!" Laja se udala za Srbina, pa se šokirala našim običajima! Jedan detalj joj posebno bode oči
Špankinja Laja Blaskez sa suprugom živi u Smederevskoj Palanci, odlično vlada srpskim jezikom i nedavno se udala u Hramu Svetog Save.
Komentari(0)