PETAR BOŽOVIĆ Bolna sećanja iz sirotišta prate ga ceo život
Doživeo veliku glumačku slavu, ali ga je celoga života progonilo sećanje na jedan događaj iz detinjstva.
Petar Božović, jedan od najcenjenijih glumaca u Srbiji, nosi sa sobom bolnu priču iz detinjstva koja je duboko obeležila njegov život. Rođen u Zemunu, Petar je vrlo rano izgubio majku, što ga je dovelo do boravka u domu za nezbrinutu decu na Senjaku zajedno sa bratom.
"Živeo sam u Zemunu dok mi majka nije preminula. To se desilo brzo, pa se skoro i ne sećam svoje majke. Otac, nezadovoljan uslovima u nemačkom logoru, nastavio je da služi kaznu i na Golom otoku. Tako smo moj brat i ja ostali u domu za ratnu siročad na Senjaku. U posete su mi dolazili baba, tetke i ujaci dok me nisu prihvatili, pa sam neko vreme bio u kolektivnom stanu," priseća se Božović.
"Kasnije su i ujaci otišli na Goli otok, a ja sam ponovo završio u domu sve dok me moja baka, tetka Vida Vlahović, nije uzela i odvela u Kolašin. Moj brat je ostao u sirotištu, i osećam da mi nikada nije oprostio, kao da sam ja bio kriv što sam izabran," ispričao je Petar Božović za medije.
Božović je otvoreno govorio o tome kako je odrastanje u teškim uslovima i život bez roditelja oblikovalo njegov karakter.
Petar „Pera“ Božović, rođen u Zemunu 22. maja 1946 srpski je filmski, pozorišni i televizijski glumac. Studirao je italijanski jezik, a glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, na klasi prof. Predraga Bajčetića.
Tokom višedecenijske karijere odigrao je blizu dvesta filmskih i TV uloga, u saradnji sa najznačajnijim jugoslovenskim rediteljima - od Zdravka Velimirovića, Puriše Đorđevića, Dušana Makavejeva, Кrsta Papića, Lordana Zafranovića, Srđana Кaranovića, Gorana Paskaljevića, Rajka Grlića, Gorana Markovića, Srđana Dragojevića, Miroslava Momčilovića, Stevana Filipovića... Ipak, najupečatljivije likove po kojima ga pamti publika ostvario je u filmovima Živka Nikolića.
Ostao je nezaboravan i ušao u filmske antologije kao Zeljo u Čudu neviđenom, Đorđe "Žorž" u Lepoti poroka, Načelnik Maksim u tragikomediji U ime naroda, doktor za ljubavne probleme u filmu 'Čekaj me, ja sigurno neću doći, Atifaga u filmu Nož, Sloba u filmu Lepa sela lepo gore i inspektor Trtović u filmu Bumera. Ostvario je zapaženu karijeru i u pozorištu.
Bio je oženjen glumicom Marinom Koljubajevom.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)