Neverovatan sepeleološki biser na ulazu u Ivanjicu, retkost na čitavom Balkanu: Hadži-prodanova pećina bila je spas srpskom narodu od Turaka, a danas je turistička atrkacija (FOTO)
Na samo sedam kilometra od centra Ivanjice, u selu Raščići, skrivena u steni nalazi se Hadži Prodanova pećina u kojoj je stanovništvo tokom Drugog srpskog ustanka, tražilo spas od Turaka. Karađorđev vojvoda Hadži- Prodan Gligorijević na ovom mestu je skrivao svoje ustanike, pa se srpski narod u želji da preživi krio među hladnim stenama.
Izuzetno uzak ulaz nije dozvoljavao neprijatelju da ih pronađe i odvede u ropstvo. U pećini su provodili dane, jeli šta su imali, ali i kovali planove i odatle išli u dalju borbu protiv Turaka.
- Ova pećina svrstava se u malobrojna paleolitska nalazišta na centralnom Balkanu, a do sada su arheolozi istražili prvih četiri stotine metara. Prema nepotvrđenoj legendi izlaz iz ove pećine je u dragačevskom selu Kotraža, ali još niko je nije prepešačio do kraja“, rekao je za RINU Miloje Ostojić iz Turističke organizacije Ivanjice.
Pre je ova Hadži-Prodanova pećina bila nezaobilazna tačka svih đačkih ekskurzija, ali je potom bila zatvorena za javnost. Pre nekoliko godina urađena je njena adaptacija, pa je ovaj speleološki biser Srbije ponovo zasijao punom sjajem. Prepuna pećinskog nakita, neretko je bila i na meti kradljivaca.
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
Možda vas zanima:
Suva pršuta i doboš u inat ljutoj zimi: Ovako planinski domaćini provode ledene dane u svojim selima - ne treba se žaliti, nekada su snegovi bili mnogo veći pa smo preživeli
Sneg do kuka napadao je u planinskim ivanjičkim selima, ali meštani su kako kažu navikli na oštre zime i surove uslove, pa ih ovaj prvi novembarski beli pokrivač nije iznenadio.
Bojovići iz sela Kovilje osam dana bez struje, strahuju i za namirnice koje su spremili jer će sve da se pokvare
Slavu smo proslavili u mraku, a imamo i malu bebu
- Kad se prođe prvi hodnik dužine od 400 metara, nailazi se na veliku dvoranu čija se visina kreće od 16 do 20 metara u pojedinim delovima. U njoj se može videti sjajan pećinski nakit, stalaktiti i stalagmiti. Deo je oštećen jer su posetioci ulazili i ložili vatre, pravili proslave, pa čak i dočeke novih godina i rođendane. Lomili su nakit, a znamo da je za njegovo stvaranje potrebno mnogo godina. Sada je svemu tome došao kraj, pećina je uređena, postavljena rasveta i zaista je pravi dragulj kad je u pitanju turistička ponuda naše opštine“, kaže Ostojić.
Ovaj sjajan speleološki lokalitet poseban je i po tome što među njenim šupljinama živi oko šest vrsta slepih miševa, a tri su endemske i nema ih na drugim mestima i strogo su zaštićene.
Povodom namere da se obnovi crkva Svetog arhangela Mihaila koja se nalazi ispred pećine, 2003. godine započela su zaštitna iskopavanja, a tom prilikom na samom ulazu otkriveni su ostaci praistorijske keramike i pleistocenske faune. Istraženo je pet horizonata, u kojima su pronađeni ostaci pećinskog medveda, vuka, kozoroga i raznih glodara i ptica. Većina paleolitskih nalaza otkrivana je na platou ispred pećine.
GAMZIGRAD Ovo mesto u SRBIJI JE BILO REZIDENCIJA RIMSKOG CARA koju je nazvao po MAJČINOM imenu
Gamzigrad je arheološko nalazište antičke rimske carske palate Feliks Romulijane (lat. Felix Romuliana) koje se od 29. juna 2007. nalazi na UNESKO-voj listi svetske baštine.
Cene u ovim banjama u Srbiji su najpristupačnije za praznike: Već se rezervišu mesta za Novu godinu
Banje u našoj zemlji bude interesovanje i kod stranih i kod domaćih turista
USKORO ĆE ZASIJATI NOVIM SJAJEM Ovu srpsku speleološku atrakciju svake godine poseti preko 100.000 ljudi (FOTO)
Najposećeniji speleološki objekat Srbije, Stopića pećina je važan deo ponude „zlatne planine”, svima atraktivna i dostupna, a poseti je svake godine preko 100.000 ljudi.
GOTOVUŠA Simbol opstanka Srba na Kosovu i vekovnog skladnog suživota sa komšijama (VIDEO)
Gotovuša je moderna šarplaninska varošica koja predstavlja simbol opstanka Srba na svojim vekovnim ognjištima na Kosovu. Naselje se nalazi na jugu Kosova, na severoistočnim padinama Šar-planine, sa obe strane gornjeg toka reke Lepenac i Gotovuške reke, ima oko 1300 stanovnika srpske nacionalnosti.
Verovali ili ne, smeštaj u ovoj banji košta ispod 1.000 dinara: Njena lekovita voda izlečila mnoge vladare Srbije
Smeštaj u ovoj banji se može naći i po povoljnim cenama.
Komentari(0)