REKA ZLATNI PEK Legenda kaže da su Argonauti ovde tražili zlatno runo, a ona još krije tajnu koliko zlata skriva u nedrima
Istorija doline reke Pek u istočnom delu Srbije isprepletana je mitovima i legendama. Mnogi su hrlili ka njoj u potrazi za zlatom, sada je situacija drugačija ali ova reka još krije zlatnu tajnu, kolike rezerve zaista poseduje ovaj kraj.
Reka Pek je vekovima bila poznata kao “zlatna reka” zbog prisustva zlata u njenom koritu i okolnim brdima.
Istorija i legende:
Postoje legende koje kažu da su reku Pek nekada obilazili Argonauti kako bi pronašli Zlatno runo. Veruje se da je hiljadu rimskih robova nekada, uz pomoć ovčijih kožuha, sakupljalo zlatne čestice na obalama ove reke.
Prva prava eksploatacija zlata započela je zaista nakon dolaska Rimljana u ove krajeve, naročito za vreme vladavine cara Hadrijana u 2. veku. Kasnije, u srednjovekovnom periodu, ovaj posao su nastavili srpski vladari.
Pred kraj 19. veka, za izvlačenje zlata su korišćeni i specijalni bageri. U selu Neresnica kod Kučeva, 1934. godine, postavljen je drugi po veličini bager na svetu (najveći bager je posedovao nemački kralj u Indiji). Bager u Neresnici je vadio od 25 do 32 kg čistog zlata svakog meseca. Statistika kaže da je do 1955. godine, iz Peka izvađeno i više od 7 tona zlata.
Danas ljudi vade zlato iz Peka na najtradicionalniji način – ispiranjem. Kažu da ovo rade isključivo iz uživanja i radi zabave. Da bi se tražilo zlato, prvo se moraju nabaviti dve alatke: pralište za ispiranje i ispitak uz pomoć kog se sakuplja isprani materijal. Majstori ovog zanata kažu da se ispiranje zlata na tradicionalan način može lako i brzo naučiti, ali u ovom poslu nije ključna veština, nego sreća.
Geografske karakteristike:
Izvor reke Pek se nalazi u podnožju planine Crni Vrh, a reka se kod Velikog Gradišta spaja sa Dunavom.
Ukupna dužina reke Pek iznosi 129 km. Pripada Crnomorskom slivu, a nastaje formiranjem Malog i Velikog Peka. Protok vode reke Pek u proseku iznosi oko 48.5 metara kubnih po sekundi. Ova reka protiče kroz 63 km teritorije opštine Kučevo. Problem za vodotok reke Pek predstavlja blizina ogromnih odlagališta jalovine iz Majdanpeka, rudnika bakra, i to u njenom gornjem toku.
Naziv “Zlatonosni Pek”:
Često će se naići na naziv Zlatonosni ili Zlatni Pek. To je zbog toga što je u ovoj reci još u drevna vremena pronađeno zlato. Pošto u okolnim brdima, kao i u Peku, ima zlata, ne tako retko, Kučevo zovu zlatnim gradićem ili gradom u zlatnoj dolini.
Reka Pek je, dakle, ne samo geografski značajna, već i nosilac bogate istorije i legendi o zlatu.
Raj za živce, najstarije lečilište, lekovito blato! Za ove banje retko koji Srbin zna, a spas je kod mnogih bolesti
Nisu poznate, a pružaju potpunu relaksaciju, leče razne boljke, mada nisu sve u dobrom stanju
KAMENI DŽIN U ŠUMADIЈI: Legenda o planini Rudnik – zašto se čuje tutnjava iz zemlje i tajna skrivenog blaga
Planina Rudnik, najviši vrh Šumadije, vekovima je bio centar rudarstva, ali i misterije. Otkrivamo zašto su stari rudari verovali u "Kamene džinove" i kako je mit o bogatstvu povezan sa legendom da se iz zemlje čuje neobična tutnjava, koja upozorava na opasnost i čuva tajne.
Misterije najčudnije crkve u Srbiji: Ovu svetinju zovu srpskim Notr Damom, a u podrumu krije... (VIDEO)
Interesantno je da je ovo jedina crkva u kojo je Sveta Petka oslikana obnaženih grudi
Za 6.000 dinara možete iz "čeke" da posmatrate medveda na Tari, ako se ne pojavi - pola para dobijate nazad
Srpska planina je dom ovih divljih zveri
Pećina Samar kod Svrljiga: Jedina pećina u Srbiji kroz koju prolazi put
Na padinama Svrljiških planina nalazi se prirodni fenomen koji iznenađuje sve posetioce – pećina Samar, jedina u Srbiji kroz koju prolazi asfaltni put. Ovaj jedinstveni prizor pokazuje kako se priroda i čovek ponekad susretnu na nesvakidašnji način.
Komentari(0)