POTPEĆKA PEĆINA Šan i Čan iz Kine prešli na hiljade kilometara da vide srpsko čudo prirode (FOTO)
Užice - Speleološki biser zapadne Srbije nalazi se 14 kilometara od Užica u severnom delu Drezničke gradine. Potpećka pećina jedinstvena je na Blkanu zbog izuzetno velikog ulaza u obliku potkovice, koji je visok oko 50 metara.
Prema pričama meštana, do Drugog svetskog rata ovde su postojale dve pećine, jednu su Nemci srušili i zatim su se one spojile i nastao je takav jedinstven, impozantan ulaz. Do ulaza vodi 700 stepenika, a onda se ispred vas pruža neslućeno bogatstvo pećinskog nakita. Ipak, da biste do toga došli morate proći kroz - tunel slepih miševa. Ono po čemu je ovaj lokalitet takođe poseban jeste skelet koji se u njoj nalazi.
- Tu se nalaze kosti medveda koje vire iz zemlje i nalaze se duboko unutar ove pećine. Svi se pitamo odkud one tu, pronađene su slučajno prilikom prokopavanja staze do Cvijićeve dvorane. Pretpostavlja se da je kosti medveda donela reka i da su ovde već stotinama godina, kazao je za turistički vodič Željko Matijević.
Reka za koju se pretpostavlja da je donela kosti stare životinje naziva se Petnica koja izvire u donjem toku pećinskog jezera.
Možda vas zanima:
Na krovu šumovite Srbije: Golija i njeni beskrajni vidici
Na jugozapadu Srbije, između Ivanjice, Raške i Novog Pazara, prostire se Golija – planina čije ime u sebi nosi moć i širinu. Najšumovitija planina Balkana, pod zaštitom UNESCO-a, skriva jezera, katune i manastire, ali i priče koje su vekovima hranile narodnu maštu.
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Možda vas zanima:
Na krovu šumovite Srbije: Golija i njeni beskrajni vidici
Na jugozapadu Srbije, između Ivanjice, Raške i Novog Pazara, prostire se Golija – planina čije ime u sebi nosi moć i širinu. Najšumovitija planina Balkana, pod zaštitom UNESCO-a, skriva jezera, katune i manastire, ali i priče koje su vekovima hranile narodnu maštu.
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Možda vas zanima:
Na krovu šumovite Srbije: Golija i njeni beskrajni vidici
Na jugozapadu Srbije, između Ivanjice, Raške i Novog Pazara, prostire se Golija – planina čije ime u sebi nosi moć i širinu. Najšumovitija planina Balkana, pod zaštitom UNESCO-a, skriva jezera, katune i manastire, ali i priče koje su vekovima hranile narodnu maštu.
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Ona tokom čitave godine nema stalan tok i ona će za oko mesec dana u potpunosti da presuši u gornjem delu svog toga, ali tokom čitave godine u donjem delu toka ne presušuje nikada iz razloga što iz sela Drženik koji je udaljeno nekoliko kilometara južno od sela Potpeć, kreće da teče jedna reka ponornica i ona svoj tok završava u donjem delu pećine gde se preliva i formira jezero, kada je visok priliv vode ona izvire na nekoliko mesta u ovom selu, zbog toga kažemo da ova reka Petnica u donjem delu nikada ne presušuje, dodaje Željko.
Potpećku pećinu je početkom 20 veka istraživao Jovan Cvijić. Procenjuje se da je duga oko 10 kilometara, a za posetu je dostupno prvih 550 metara. Podeljena je na četiri dela - dvoranu pod kupolom, dvoranu zmajeva, Cvijićevu i zatim dvoranu Snežana i sedam patuljaka. Speleolozi su ovde bili jako inspirisani u davanju imena za pećinkse ukrase, tako da samo u Potpećkoj pećini možemo videti - palmu u saksiji, čika Ljubu i njegove mačke, bebu koja puzi, čeljusti krokodila, kamene zmajeve, sove. Zbog njene lepote upravo u Zapadnu Srbiju dolazi i veiki broj turista iz Kine.
- Pronašli smo dosta zanimljivih infomacija o Srbiji na internetu o mestima koja su najbolja za posetioce, i medju prvima je bila ova velika pećina. Čitali smo da u njoj imaju kosti medveda, ali ne samo to već i mnogo pećinskog nakita ali i mesta unutar pećine gde se ljudi mole. Ovo je za nas prava avantura zbog koje ćemo ponovo doći u ovu pećinu koja je stvarno remek delo prirode. Jako nam je zanimljvo što je ulaz u pećinu ogroman, ima previše stepenika, i na samom ulazu kada gledate iznutra videdećete oblik mamuta, dok, ako dublje zavirite u pećinu, videćete kosti medveda i mnogi drugi nakit koji je ovde čuvan vekovima - kazali su, turisti Šan Haj i Čan Loki iz Kine.
Najniže dvorane pećine su provereno lekovite jer imaju svojstva prirodne hiperbarične komore u kojoj se koncentracija kiseonika kreće čak od 33 do 40 odsto. Gosti ne zaobilaze da posete hiperbaričnu komoru, a mnogi od njih kažu da se u tom mestu lakše i drugačije diše. Ulazili su astmatičari koji kažu da su jedino ovde prodisali punim plućima.
(RINA)
Pročitajte još:
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Komentari(0)