POTIČE IZ KAMENOG DOBAR Srpsko jezero pravo je čudo prirode, a proleće je idealno vreme da ga posetite (FOTO)
Ovo jezero dugačko 4 km i široko 200 do 300 m, smešteno je u depresiji na kontaktu između lesne zaravni Bačke i Subotičke peščare. Dok se zapadna obala blago izdiže iz jezera, istočna obala predstavlja lesnu terasu visoku do 6 m.
Ludaško jezero predstavlja drugo po veličini jezero Severne Bačke. Administrativno, pripada teritoriji Subotice. Neobičnog izgleda i lepote predstavlja jedinstveno jezero u Srbiji. Bogata flora i fauna, retke, zaštićene vrste i nesvakidašnje prostranstvo koje ga okružuje, učinili su da Ludaško jezero postane Specijalni rezervat prirode, ali i svojevrsni muzej na otvorenom čija raznolikost budi maštu.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Vlasinsko jezero-Plava oaza između Čemernika, Vardenika i Gramade
Na visini od 1.213 metara, okruženo vrhovima Čemernika, Vardenika i Gramade, ovo jezero krije retku prirodnu pojavu i priču o ljudskom poduhvatu.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Vlasinsko jezero-Plava oaza između Čemernika, Vardenika i Gramade
Na visini od 1.213 metara, okruženo vrhovima Čemernika, Vardenika i Gramade, ovo jezero krije retku prirodnu pojavu i priču o ljudskom poduhvatu.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Vlasinsko jezero-Plava oaza između Čemernika, Vardenika i Gramade
Na visini od 1.213 metara, okruženo vrhovima Čemernika, Vardenika i Gramade, ovo jezero krije retku prirodnu pojavu i priču o ljudskom poduhvatu.
Još od kamenog doba vetar je decenijama, pa i stolećima dubio jezersko okno, koje je zahvaljujući peščanim dinama sprečavalo dalje oticanje vode. Tako je vremenom nastajao prostor na kome su arheološkim istraživanjima pronađeni i ostaci najstarijeg naselja u ovom kraju. Danas Ludaško jezero okružuju naselja Ludaš, Hajdukovo i Nosa.
Ovo jezero dugačko 4 km i široko 200 do 300 m, smešteno je u depresiji na kontaktu između lesne zaravni Bačke i Subotičke peščare. Dok se zapadna obala blago izdiže iz jezera, istočna obala predstavlja lesnu terasu visoku do 6 m.
Arheološka istraživanja pokazuju da je na obali Ludaškog jezera bilo najstarije naselje u ovom kraju koja potiču iz perioda paleolita, neolita, bakarnog doba, srednjeg veka i renesansnog razdoblja. Arhaične seoske kuće Ludaša, najstarijeg salašarskog naselja okoline jezera, pripadaju najjužnijoj varijanti mađarskog ravničarskog tipa kuće.
Ipak, ono što Ludaško jezero čini zaista jedinstvenim, jeste raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta koji su ovde nastanjeni. Na Ludaškom jezeru registrovano je 238 vrsta ptica. Mnoge od njih su retke i ugrožene vrste, a neke od najpoznatijih su plavokljuna patka, riđa i žuta čaplja, bukavac, barski petlovan, vodomar, modrovoljka, bela i brkata senica i ševarski cvrčić koji se gnezdi u tršćacima jezera. Najpoznatiji sisari su zec, srna, divlja svinja i vidra.
Vlažne poplavljene livade, kao i samo jezero idealno su mesto za razmnožavanje brojnih vodozemca. Tu su mali i veliki mrmoljak, barska žaba, obična češljarka, zelene žabe i zaštićena barska kornjača. Pored veoma popularnog zlatnog karaša koga je danas skoro potpuno potisnuo srebrni karaš, u jezeru živi još oko 20 vrsta riba, od kojih je najpoznatiji zaštićeni čikov. Ovde se mogu sresti i lasica, krtica, hermelin…
Pored bogatog životinjskog sveta, lepotu Ludaškog jezera krase i mnogobrojne biljne vrste. Prirodne retkosti su veliki kaćun, švarcenbergova bokvica, panonski zvezdan, a najveća vrednost priobalnih slatina je retki zeleni morski trozubac koji je upisan u Crvenu knjigu flore Srbije. Izuzetan je doživljaj kada na proleće jezero ukrasi blistavo žuta perunika, a na leto šarene vrbčice i konopljuše.
Ludaško jezero je prvi put zaštićeno zakonom 1955. godine (deo jezera), a od 1994. godine Uredbom Vlade Republike Srbije proglašeno Specijalnim rezervatom prirode.
Pored šetnje, odmora i razgledanja prirodnih blagodeti Ludaškog jezera, ovde možete uživati i u različitim aktivnostima i organizovanim turama. Najatraktivnije je svakako posmatranje ptica koje se organizuje od aprila do septembra meseca. Tu je i restoran na obali jezera u kome možete probati ukusne riblje specijalitete, a u blizini se nalazi i konjički centar. Ako jezero posetite na leto, nemojte propustiti tradicionalni eko-kamp, koji je ustanovljen još 1987. godine.
Zanimljivo je obići i Rokin salaš, odnosno veoma staru seosku kuću koja ima interesantnu etnografsku, prirodnu i arheološku kolekciju predmeta nađenih u blizini jezera. Postoje i četiri edukativne staze, koje kreću od modernog Vizitorskog centra, a nalaze se na severnoj obali jezera.
Ludaško jezero udaljeno je od Subotice 14 km, zato ne propustiti da obiđete i ovaj divni grad i njegovo Palićko jezero.
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.
ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)